Sjedinjene Države su pojačale pritisak na Iran, postavljajući rok od mesec dana za postizanje dogovora, dok su najavile slanje drugog nosača aviona u Persijski zaliv. Ova odluka dolazi u trenutku kada su pregovori između Irana i SAD održani u Omanu, a novi krug razgovora je zakazan za sledeću nedelju u Ženevi uz posredovanje Omana.
Tramp je u ovoj situaciji postavio ultimatum Iranu, izrazivši verovanje da Iran želi dogovor. On je istakao nadu da će pregovori biti završeni u predviđenom roku, dodajući da bi u suprotnom mogla uslediti „vrlo traumatična“ posledica. Tramp je naveo da će razgovarati s Iranom koliko god to bude potrebno, ali je takođe naglasio da će, ukoliko ne dođe do dogovora, preći na „drugu fazu“, koja bi mogla biti „vrlo teška“ za iranski narod.
Ova situacija dolazi u svetlu nedavnih protesta u Iranu, koji su izbili zbog teške ekonomske krize, ali su se ubrzo pretvorili u pobunu protiv klerikalnog režima. Protesti su zahvatili celu zemlju i krvavo su ugušeni, što je rezultiralo velikim brojem ubistava i hapšenja.
Tramp je takođe ponovo podsetio na američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja tokom dvanaestodnevnog rata koji je Izrael započeo u junu prošle godine. On je izrazio podršku potencijalnoj promeni režima u Iranu, rekavši da bi to moglo biti „najbolje što može da se dogodi“.
U vezi s vojnim aktivnostima, Tramp je potvrdio da će na Bliski istok poslati drugi nosač aviona, USS Gerald R. Ford, zajedno s pratećim brodovima. Ovaj nosač aviona, koji je najveći na svetu, prethodno je bio raspoređen na Karibima u okviru operacije u Venecueli. Na Bliskom istoku će se pridružiti nosaču aviona USS Abraham Lincoln i nekoliko drugih američkih ratnih brodova.
Američka vojska se priprema za mogućnost dugotrajnog vojnog delovanja protiv Irana, ukoliko Bela kuća naredi napad. Dvojica američkih zvaničnika su izjavila da Pentagon ne želi da komentariše ove navode. Prošlogodišnja operacija „Ponoćni čekić“ bila je jedinstven napad na iranska nuklearna postrojenja, dok je Iran odgovorio ograničenim napadom na američku bazu u Kataru.
Ovaj put se planiranje čini složenijim. Američka vojska bi mogla da gađa iranske državne i bezbednosne objekte, a ne samo nuklearnu infrastrukturu, što bi moglo rezultirati produženim sukobom. Zvaničnici izražavaju očekivanje da će Iran uzvratiti na napade, što bi dodatno produžilo operaciju.
U svetlu ovih događaja, situacija u Iranu i njegovim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaje napeta. Dok se vode pregovori, iranski narod se suočava s teškim ekonomskim uslovima i političkim pritiscima. Mnogi se pitaju kakve će posledice imati sve ovo po region i kako će se odraziti na globalnu političku i ekonomsku situaciju.
S obzirom na sve veće tenzije, jasno je da je potrebno pažljivo pratiti razvoj događaja. Sjedinjene Države su pokazale odlučnost u svom pristupu, ali će konačni ishod zavisiti od mnogih faktora, uključujući reakcije Irana i međunarodnu zajednicu. U ovom kompleksnom geopolitičkom okruženju, budućnost odnosa između SAD i Irana ostaje neizvesna.
