U slučaju da američki predsednik Donald Tramp uvede carine zemljama Evropske unije koje se protive američkom preuzimanju Grenlanda, francuski predsednik Emanuel Makron planira da zatraži aktiviranje instrumenta EU za borbu protiv prinude. Ova informacija objavljena je u današnjem izdanju „Figaro“, koji citira neimenovanog Makronovog bliskog saradnika. Pretnje američkih carina, kako je navedeno, postavljaju pitanje validnosti sporazuma o carinskim tarifama koji su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija sklopile prošlog jula.
Makronov plan uključuje korišćenje instrumenta koji omogućava zamrzavanje pristupa evropskim tržištima javnih nabavki, kao i blokiranje određenih investicija. Međutim, njegova primena zahteva odobrenje većine zemalja članica EU, što može predstavljati izazov u trenutnom političkom okruženju.
Tramp je juče najavio uvođenje kaznenih carina na proizvode iz Nemačke, Francuske i šest drugih evropskih zemalja. Kao glavni razlog za ovu odluku naveo je neslaganje oko pitanja preuzimanja Grenlanda od strane SAD-a. U svojoj objavi, Tramp je naveo da će od 1. februara Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Finska biti suočene s carinama od 10% na robu koja se isporučuje u Sjedinjene Američke Države. Osim toga, najavio je da će od 1. juna 2026. godine carine biti povećane na 25% i ostati na snazi sve dok se ne postigne sporazum o „potpunoj predaji Grenlanda“.
Makron je reagovao na američke pretnje nazivajući ih neprihvatljivim. Na društvenoj mreži Iks, francuski predsednik je poručio: „Nikakva zastrašivanja ili pretnje ne mogu uticati na nas. Carinske pretnje su neprihvatljive.“ Ova izjava ukazuje na odlučnost Francuske da se suprotstavi američkoj taktici pritiska i da brani evropski suverenitet.
Francuski lider je takođe naglasio da će Evropljani odgovoriti jedinstveno i koordinisano kako bi obezbedili poštovanje evropskog suvereniteta. Makron je podsetio na to da je Francuska, u ime suvereniteta i nezavisnosti naroda, odlučila da se pridruži vojnoj vežbi koju je Danska organizovala na Grenlandu. „Mi stojimo iza ove odluke. To je takođe zato što je bezbednost na Arktiku i na granicama naše Evrope u pitanju,“ izjavio je Makron.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, posebno u svetlu Trampove politike koja se često smatra agresivnom i unilateralnom. U tom kontekstu, nemačko Udruženje mašinske industrije (VDMA) pozvalo je Evropsku komisiju da razmotri korišćenje instrumenta protiv prinude u slučaju da Tramp zaista uvede najavljene carine.
Ova kriza oko Grenlanda nije samo pitanje ekonomskih mera, već i geopolitičkih interesa. Grenland, koji je deo Kraljevine Danske, ima strateški značaj zbog svojih prirodnih resursa i geografske pozicije. Američki interes za Grenland datira još iz istorijskih vremena, ali Trampova ponuda za kupovinu otoka 2019. godine izazvala je brojne kritike i odbojnost Danske.
S obzirom na sve veće napetosti, važno je kako će se evropske zemlje organizovati da odgovore na američke pretnje carinama. Aktiviranje instrumenta protiv prinude može biti jedan od načina za očuvanje zajedničkog tržišta i zaštitu evropskih interesa. U ovom trenutku, jedinstvo zemalja članica EU čini se ključnim za uspešan odgovor na izazove koje postavljaju Sjedinjene Američke Države.
Ova situacija naglašava potrebu za konstruktivnim dijalogom i saradnjom između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije kako bi se izbegli dalji sukobi i osigurala stabilnost u međunarodnim odnosima. U narednim nedeljama i mesecima, svet će pažljivo pratiti razvoj ovog pitanja i reakcije evropskih lidera na Trampove pretnje.
