Američki predsednik Donald Tramp je danas najavio drastične mere u cilju zaštite domaće filmske industrije. On je na društvenoj mreži Trut soušal (Truth Social) objavio da će biti uvedena carina od 100 odsto na sve filmove koji su snimljeni izvan granica Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj potez je, prema njegovim rečima, odgovor na to što su druge zemlje „ukrale“ američku filmsku industriju.
Tramp je posebno istakao da je Kalifornija, nekadašnji centar globalne filmske produkcije, posebno pogođena ovim problemom, i okrivio je „slabog i nesposobnog guvernera“ te savezne države za to stanje. U svom obraćanju, Tramp je uporedio gubitak američke filmske industrije sa situacijom kada se detetu oduzima bombona, implicirajući da je taj gubitak bio brz i lak.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada je filmska industrija pod velikim pritiskom zbog globalizacije i sve veće konkurencije iz drugih zemalja. Mnoge zemlje su uložile značajna sredstva u razvoj svojih filmskih industrija, nudeći podsticaje i povoljne uslove za snimanje, što je omogućilo stvaranje visokokvalitetnih filmova koji često privlače američku publiku. Trampov odgovor na ovu situaciju ukazuje na njegovu dugogodišnju politiku „America First“, koja se fokusira na zaštitu domaće proizvodnje i radnih mesta.
Uvođenje carine može imati značajne posledice po globalnu filmsku industriju, ali i po samu američku ekonomiju. Filmska industrija u SAD-u je jedan od glavnih doprinosa ekonomiji, zapošljava stotine hiljada ljudi i generiše milijarde dolara godišnje. Povećanje troškova za strane filmove može dovesti do smanjenja raznovrsnosti sadržaja dostupan američkoj publici, ali i do potencijalnog povećanja cena za potrošače.
Osim ekonomskih, ovakve mere mogu izazvati i kulturne posledice. Filmovi iz drugih zemalja često donose nove perspektive i kulture u američke bioskope, što doprinosi raznolikosti i bogatstvu filmske umetnosti. Uvođenje carina može dovesti do smanjenja broja stranih filmova u američkim bioskopima, što bi moglo uticati na kulturnu razmenu i razumevanje među narodima.
Trampova administracija je već ranije preduzimala slične korake protiv stranih proizvoda, posebno iz Kine, a ova najava je samo nastavak te politike. Njegova strategija može biti popularna među njegovim pristalicama, koji veruju da bi zaštita američkih industrija trebalo da bude prioritet, ali može izazvati i protivljenje među filmskim profesionalcima i potrošačima koji uživaju u raznolikosti filmske ponude.
U poslednjih nekoliko godina, filmska industrija se suočava sa brojnim izazovima, uključujući pandemiju COVID-19 koja je značajno uticala na bioskopske prihode i promenu u načinu na koji ljudi konzumiraju sadržaj. Streaming platforme su postale dominantne, a mnogi filmovi su snimani direktno za online distribuciju, što dodatno komplikuje već složenu situaciju. U tom kontekstu, Trampova odluka o carinama može se posmatrati kao pokušaj da se vrati kontrola nad situacijom, ali i kao rizik da se dodatno izoluje američka filmska industrija.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će ova odluka uticati na filmsku industriju u SAD-u i širom sveta. Da li će carine pomoći u zaštiti američke filmske produkcije ili će imati kontraefekat? Sve to zavisi od reakcije industrije, potrošača i međunarodnih partnera. U svakom slučaju, ova situacija otvara važne diskusije o ulozi umetnosti, trgovine i kulture u globalizovanom svetu.
