Američki predsednik Donald Tramp planira da zahteva minimalne carine od 15 do 20 odsto na uvoz iz Evropske unije, prema izveštaju Fajnenšel tajmsa koji se poziva na izvore bliske trgovinskim pregovorima. Ovaj potez dolazi nakon što su pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i EU ušli u fazu zastoja, a Tramp je pojačao svoje zahteve tokom nedelja intenzivnih razgovora.
Prema izvorima, Trampovi zahtevi su se povećali u poslednjim danima, a čini se da je rok od 1. avgusta, kada bi carine trebale da budu uvedene, dodatno pritisnuo pregovarače. Evropska unija je, s druge strane, imala nameru da postigne sporazum sličan onom koji je postignut s Velikom Britanijom, gde su osnovne carine zadržane na 10 odsto uz neka izuzeća za određene sektore.
Trampova administracija već dugo kritikuje trgovinske prakse EU, optužujući blok za nepravedne trgovinske prakse koje štete američkim kompanijama. U tom kontekstu, nameta carina od 15 do 20 odsto bi značajno uticala na uvozne cene proizvoda iz EU, potencijalno povećavajući troškove za američke potrošače i kompanije koje zavise od evropskih dobavljača.
Jedna od ključnih tema u ovom trgovinskom sporu su automobili i delovi automobila, koji čine značajan deo trgovinske razmene između SAD-a i EU. Tramp je ranije zapretio da će uvesti visoke carine na uvoz automobila iz Evrope, što bi moglo izazvati retaliacione mere od strane EU, kao što su carine na američke proizvode.
Pregovori su postali sve teži kako se približava rok za uvođenje carina, a izvori iz EU su izrazili zabrinutost da bi Trampovi zahtevi mogli dodatno pogoršati trgovinske odnose između dva bloka. U svetlu ovih pregovora, EU se nada da će uspeti da pronađe kompromis, ali sa Trampovim sve jačim zahtevima, to će biti izazovno.
Osim toga, situacija je dodatno komplikovana unutrašnjim političkim pritiscima na Trampa, koji se suočava sa kritikom iz redova opozicije zbog načina na koji vodi trgovinsku politiku. Mnogi analitičari smatraju da su ovi zahtevi deo šire strategije Trampove administracije da se predstavi kao borac za američke interese pred predstojeće izbore.
Trampova politika trgovinskih carina nije nova, a slični potezi su već viđeni tokom njegovog mandata, posebno kada je reč o Kini. Njegova administracija je često oslanjala na carine kao alat za zaštitu domaće industrije, ali takve mere često dovode do povećanja cena na domaćem tržištu.
U međuvremenu, analitičari upozoravaju da bi visoke carine mogle izazvati lančanu reakciju u globalnoj trgovini, što bi moglo imati štetne posledice za ekonomije širom sveta. Kako se situacija razvija, svet će pažljivo pratiti kako će Trampova administracija nastaviti da pristupa ovim pregovorima i kakve će posledice to imati na trgovinske odnose između SAD-a i EU.
Dok se približava datum uvođenja carina, sve oči su uprte u Vašington i Brisel, gde se nadaju da će se pregovarači ipak dogovoriti o rešenju koje bi moglo sprečiti eskalaciju trgovinskog sukoba. Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju, izgleda da će izazovi i nesuglasice ostati prisutni, a trgovinska politika Trampove administracije će verovatno ostati u fokusu pažnje do samog kraja.
