Paraćin i čitava Jugoslavija su se suočili sa neizmjernom tugom tokom 1988. godine, kada je na jezeru Jablanica došlo do strašne saobraćajne nesreće koja je odnela živote 32 ljudi, među kojima je bilo i desetoro dece. Ova tragedija ostavila je dubok trag u kolektivnoj svesti svih građana, a posebno onih iz Paraćina, gde su mnogi izgubili svoje najmilije.
Nesreća se dogodila 31. avgusta, kada su porodice iz Paraćina, vraćajući se sa letovanja, izgubile kontrolu nad vozilom, koje je završilo u jezeru. Svi putnici, uključujući porodice i decu, su stradali. Grad Paraćin je tog dana bio obavijen tugom, a vest o nesreći brzo se proširila celom zemljom, izazivajući nevericu i bol. Mnogi su se okupili na obali jezera, čekajući informacije o svojim najbližima, dok su tela nastradalih izvučena iz vode.
Dan sahrane, koji je usledio, bio je jedan od najtužnijih trenutaka u istoriji Paraćina. Sanduci sa telima su izloženi u Hali sportova, gde su građani imali priliku da se oproste od svojih sugrađana. Atmosfera je bila teška, a tišina je vladala dok su ljudi dolazili da odaju počast stradalima. Sahrana je bila masovna, a bol i tuga su se osećali u svakom kutku grada.
Na mestu tragedije postavljena je spomen ploča koja podseća na tužan događaj i strahotu koja je zadesila zajednicu. Ova ploča je obnovljena 2018. godine, povodom tridesetogodišnjice tragedije, čime je dodatno očuvana kolektivna memorija Paraćinaca.
Sećanja na nesreću i dalje su živa među građanima Paraćina. Na društvenim mrežama, kao što je Fejsbuk, mnogi su podelili svoja sećanja na taj tragičan dan. Zoran Kojadinović je podsetio na tragediju i podelio naslovnicu novina sa dana sahrane, koja i dalje izaziva snažne emocije kod sugrađana. U komentarima su se javljali mnogi koji su delili lične priče i sećanja na stradale.
Jedna Paraćinka se prisetila svojih sugrađana, ističući da je među stradalima bila njena sestra od strica i mnogi prijatelji. „Nikada neću zaboraviti toliko sanduka i njihova imena sa fotografijama ispred,“ napisala je. Drugi sugrađanin, koji je bio u vojsci, podelio je svoje sećanje na stradale, ističući da su svi bili njegovi prijatelji i kolege.
Sećanja su bila emotivna, a mnogi su se slaželi da je tragedija kod Jablanice ostavila neizbrisiv trag u sećanjima svih Paraćinaca. Miodrag, koji je bio među poslednjima koji su videli stradale, napisao je: „Sve sam ih znao. Uveče sam ih ispratio iz Gradca vesele, a samo posle dva sata suze i tuga.“
Ova tragedija ostaje duboko urezana u srcima Paraćinaca, podsećajući na krhkost života i snagu zajednice. Godine prolaze, ali bol i sećanje na stradale ostaju. Paraćinci se i dalje okupljaju kako bi odali počast svojim sugrađanima i sačuvali sećanje na one koji su izgubili živote u toj strašnoj nesreći.
Sećanje na tragediju kod Jablanice 1988. godine služi kao podsetnik na važnost zajedništva i podrške u teškim trenucima, ali i na to koliko je važno čuvati uspomenu na one koje smo izgubili. Tragedija je ostavila neizbrisiv trag, a Paraćinci će zauvek nositi sećanje na svoje voljene koji su stradali na tom užasnom putu.
