Hrvatski državni zavod za statistiku (DZS) objavio je da je broj preminulih u julu ove godine porastao za 13% u odnosu na isti mesec prošle godine. U proteklih deset godina, samo je jednom zabeležen veći broj smrtnih slučajeva u julu, a to je bilo 2015. godine kada su se Mediteran suočio s ekstremnim toplotnim talasima. Stručnjaci smatraju da su glavni uzroci ovog porasta, najverovatnije, nedavni ekstremni toplotni talasi koji su zadesili Hrvatsku.
Branimir Kutuzović Hakenberger s Odeljenja za biologiju Univerziteta „J. J. Štrosmajer“ u Osijeku istakao je da su ovogodišnji toplotni talasi bili neuobičajeni, posebno zbog visokih temperatura noću. Prema njegovim rečima, temperature noću su nekada bile niže, a ove godine su bile nezabeleženo visoke. Podaci DZS-a pokazuju da je u julu ove godine preminulo 4.509 osoba, dok je u istom mesecu prošle godine broj preminulih bio 3.993.
Hitne intervencije također su u porastu zbog vrućina. Ekipama Hitne pomoći u Zagrebu često se javljaju pacijenti kojima je potrebna reanimacija, a tokom dana se beleži veliki broj intervencija usled visokih temperatura. Dr. med. spec. Darko Sinjeri iz Nastavnog zavoda za hitnu medicinu Grada Zagreba istakao je da se najveći deo posla odnosi na hronične bolesnike, srčane, plućne, dijabetičare, onkološke bolesnike i pacijente sa infarktima.
Prema istraživanjima, Hrvati imaju jednu od najviših stopa smrtnosti zbog vrućina u Evropi. To se objašnjava činjenicom da su među tri najstarije nacije u Evropi, što znači da su biološki predisponirani za veći rizik od smrtnih slučajeva usled ekstremnih vremenskih uslova.
Ovo je alarmantno upozorenje za zdravstvene vlasti i lokalne zajednice da preduzmu adekvatne mere kako bi zaštitile građane od negativnih posledica ekstremnih toplotnih talasa. Klimatske promene sve više utiču na život ljudi i važno je da se preduzmu koraci za adaptaciju i ublažavanje štetnih efekata vremenskih ekstrema. Podizanje svesti o klimatskim promenama i promovisanje preventivnih mera mogu biti ključne u spasavanju mnogih života.
