Toplotni talas nastavlja da pogađa Evropu, a posledice su već ozbiljne. U Italiji je više od 10 regija zabranilo rad na otvorenom, dok temperature u Španiji i Portugalu prelaze 45 stepeni Celzijusa. U Velikoj Britaniji, jun i početak jula donose temperature iznad 35 stepeni, što postaje nova realnost. Ni naš region ne ostaje pošteđen ovih ekstremnih vremenskih uslova.
„Jedan ekstrem povlači drugi ekstrem“, rekao je profesor Aleksandar Valjarević, klimatolog i predavač na Geografskom fakultetu u Beogradu. Naglasio je da visoke temperature, poput onih u Španiji (45°C) i Portugalu (46°C), povećavaju opasnost od požara. „Kod igličastog bilja, temperatura iznad 40 stepeni povećava osušenost lišća za čak 80 odsto, što stvara idealne uslove za širenje požara“, dodaje profesor.
Pored visokih temperatura, značajnu ulogu igraju i vetrovi koji pogoršavaju situaciju. „Zonalni vetar koji menja pravac i donosi toplotu noću otežava kontrolu požara“, objašnjava Valjarević.
### Klimatske promene ili nešto drugo?
Profesor Valjarević ističe da klimatske promene igraju važnu ulogu, ali da ne možemo isključiti ni astronomske faktore ili unutrašnje procese planete. Milutin Milanković je dokazao da se nalazimo između dva ledena doba i da zagrevanje sleduje tek za 10.000 godina. Ipak, on naglašava praktičan pristup: „Mi to osećamo i zato treba da se adaptiramo. Nije pitanje da li će biti preko 40 stepeni, već kako ćemo se nositi sa posledicama – hoćemo li imati dovoljno vode, energije i hrane?“
### Da li će vode biti dovoljno?
Profesor Valjarević smatra da vode ima, ali da nije ravnomerno raspoređena. „Moramo tražiti nove izvore i ne trošiti sve podzemne vode odjednom. Šelmanova teorija jasno kaže da nijedna generacija ne sme ostaviti sledećima praznu čašu“, dodaje on.
Na pitanje šta nas očekuje u narednim danima, profesor odgovara: „Nastavak toplotnih talasa. U narednim danima temperature će se ponovo približavati i prelaziti 40 stepeni, sa tropskim noćima kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni. Avgust će, verovatno, doneti dva-tri toplotna talasa, pa se moramo pripremiti.“
Kada je reč o preživljavanju u ovim ekstremnim uslovima, profesor savetuje da bi idealno bilo održavati temperaturu u stanovima oko 30 stepeni, a u automobilima do 25 stepeni. „Preporučujem mlake napitke poput čaja, jer hladna ili slatka voda nisu dobra opcija“, naglašava Valjarević.
On takođe upozorava na opasnosti toplotnog udara i važnost zaštite: „Mazanjem kapaka i vrata, kao i jutarnjim vežbama možemo pomoći organizmu. Takođe, zabrinjava me smanjenje zelenih površina u gradovima.“
„Bez urbanih šuma nećemo imati ni prijatne temperature u Beogradu. Razlika u temperaturi između zelenih zona i betonskih delova grada može biti i do osam stepeni. Betonska toplotna ostrva dodatno pojačavaju efekat talasa“, kaže Valjarević.
### Kako se zakonodavstvo nosi sa ovim izazovima?
Španija je kao odgovor na toplotne talase uvela zabranu rada na otvorenom između 12 i 16 časova, što profesor Valjarević ocenjuje kao dobar model. „Radnici imaju pravo na pauze i produžen rad noću, što bi trebalo uvesti i kod nas u skladu sa klimatskim ekstremima. Naše zakonodavstvo mora da prepozna i uvrsti klimatske promene kao relevantan faktor u regulativi, jer bez adekvatnih mera, posledice po zdravlje i radnu sposobnost ljudi mogu biti katastrofalne.“
U svetlu ovih ekoloških izazova, ključno je da se društvo prilagodi i preduzme potrebne mere kako bi ublažilo posledice klimatskih promena. Očekuje se da će se trendovi ekstremnih vremenskih uslova nastaviti, a naš odgovor na njih će oblikovati budućnost i kvalitet života u narednim godinama.
