Hrvatska se prema najnovijem izveštaju Unije za građanske slobode za Evropu, poznatom kao Liberties, našla u grupi sa još četiri zemlje članice Evropske unije. Ovaj izveštaj upozorava da vlade u tim zemljama, uključujući Hrvatsku, „dosledno i namerno“ narušavaju vladavinu prava. Pored Hrvatske, u izveštaju su navedeni Bugarska, Mađarska, Italija i Slovačka, a sve ove zemlje suočavaju se sa ozbiljnim problemima kao što su raširena korupcija, netransparentnost u javnim nabavkama i slabost nezavisnosti pravosuđa.
Izveštaj, koji obuhvata 800 stranica i odnosi se na stanje u 2026. godini, označava pet zemalja kao „rastavljače“, čije vlade aktivno slabe demokratske standarde i vladavinu prava. U slučaju Hrvatske, naglašava se da nije došlo do napretka u različitim aspektima vladavine prava tokom 2025. godine.
Nakon parlamentarnih izbora 2024. godine, koalicija Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Domovinskog pokreta, koji se smatra krajnje desnom strankom, drži parlamentarnu većinu. Ova koalicija je nastavila sa politikama koje su se pokazale problematičnim u prethodnim mandatima, dok su se istovremeno pojavili ozbiljni nazadovanja u nekoliko ključnih područja. U izveštaju se takođe ukazuje na porast javne upotrebe pozdrava „Za dom spremni“, koji se povezuje sa ustaškim režimom iz Drugog svetskog rata. Ovaj pozdrav je korišćen na koncertima i događajima na kojima su prisustvovali političari, uključujući i premijera.
Izveštaj takođe navodi da su niži sudovi počeli da oslobađaju pojedince zbog skandiranja ovog pozdrava, pozivajući se na „neobavezujuće političke dokumente ili nepostojeće zakonske izuzetke“. Ova sudska praksa, u kombinaciji s političkom podrškom, doprinosi umanjivanju i relativizaciji ovog pozdrava u javnom diskursu.
Poverenje građana u pravosuđe ostaje na niskom nivou, a vlasti nisu preduzele ozbiljne korake za vraćanje poverenja i rešavanje ključnih problema u pravosudnom sistemu. U izveštaju se naglašava da je Hrvatska ostvarila mali napredak u jačanju okvira za borbu protiv korupcije, ali i dalje postoje sistemske slabosti u nezavisnosti pravosuđa, vođenju tužilaštva i sprovođenju ključnih zakonodavnih reformi.
Pored toga, izveštaj ukazuje na opasnost od marginalizacije nezavisnih institucija i porast ekstremizma u društvu. U kontekstu slabosti vladavine prava, kao i povećanja društvenih podela, izveštaj skreće pažnju na hitnu potrebu za reformama koje će ojačati pravosudni sistem i obezbediti odgovornost vlade prema građanima.
U svetlu ovih saznanja, građani Hrvatske suočavaju se sa sve većim izazovima u borbi za očuvanje svojih prava i sloboda. Organizacije civilnog društva i nevladine organizacije nastavljaju da rade na podizanju svesti o ovim pitanjima i zahtevaju hitnu reakciju vlasti kako bi se situacija poboljšala.
Izveštaj, koji je predstavljen od strane vodeće evropske grupe za građanske slobode, naglašava hitnost delovanja i neophodnost reformi koje će osigurati poštovanje demokratije i vladavine prava u Hrvatskoj i drugim zemljama označenim kao „rastavljači“. Ukoliko se trenutni trendovi nastave, opasnost od daljeg pogoršanja situacije može imati dugoročne posledice po društvo i građanske slobode.
