U vreme kada su automobili bili nezamisliv luksuz za srpske planince, a vozovi još nisu stizali do udaljenih stanica, jedan od najvažnijih zanata bio je kiridžijski. Kiridžije, preteče trgovačkih putnika, bile su ključne figure koje su na konjima ili zaprežnim kolima prenosile robu od značaja za meštane udaljenih sela, naplaćujući uslugu poznatu kao kirija.
Kako je tehnologija napredovala, ovaj zanat je polako počeo da izumire. Međutim, jedan od najpoznatijih kiridžija bio je Todor Gajović Udovičić iz sela Stublo. Njegova skulptura i fotografija postali su prepoznatljiv simbol Zlatibora, a njegova priča svedoči o vremenu kada su ljudi zavisili od konja i zaprežnih kola za transport.
Todor je bio zlatiborski kiridžija i trgovački putnik, a njegov mali planinski konj bio mu je verni saputnik na dugim putovanjima. Zajedno su prolazili zlatiborskim predelima, kroz šume, proplanke i planinske staze, prenoseći proizvode ovog kraja, kao što su luč i katran, i trampili ih za ono čega na planini nije bilo, poput žita i pšenice. Ova tradicija prenošenja dobara bila je od suštinskog značaja za život lokalnog stanovništva.
U 1934. godini Ilija Lazić, tadašnji fotograf, zabeležio je trenutak kada su Todor i njegov konj prolazili kroz jedan od zlatiborskih proplanaka. Ta fotografija postala je simbol jednog doba, svedočeći o upornosti i vrednim rukama srpskog seljaka. Godinama je krasila izlog radnje Ilije Lazića i tako sačuvala ime Todora Gajovića Udovičića, sve dok nije stigao zlatiborski brzi voz, koji je označio promenu u načinu transporta i trgovine.
Kako se vreme menjalo, tako su i životni običaji i načini transporta dobijali drugačiji oblik. Fotografija koju je Ilija Lazić snimio postala je simbol jednog vremena koje se polako povlačilo u zaborav. U svojoj suštini, ona odražava način života koji je danas gotovo nestao, dok su automobili i moderni transport preuzeli primat.
Na inspiraciju iz te fotografije, 2013. godine, samouki vajar Miladin Lekić iz Šljivovice izradio je drvenu skulpturu koja je godinama krasila Kraljev trg u Zlatiboru. Ova skulptura, koja predstavlja Todora i njegovog konja, postala je jedan od najprepoznatljivijih simbola Zlatibora. Danas je skulptura u procesu pažljive restauracije s ciljem da joj se vrati stari sjaj, a posetioci sa nestrpljenjem očekuju da se zlatiborski brzi ponovo vrati svojoj kući na Kraljev trg.
Priča o Todoru Gajoviću Udovičiću i njegovoj tradiciji kiridžije simbolizuje ne samo istorijski značaj ovog zanata, već i vezu između ljudi i prirode, kao i značaj lokalnih resursa. U svetu koji se brzo menja, gde su tehnologija i brzina postali ključni, ova priča o jednostavnom životu, trudu i tradiciji pruža dragocenu lekciju o vrednostima koje su često zaboravljene.
Zlatibor i dalje privlači turiste svojom prirodnom lepotom i kulturnim nasleđem. Iako su automobili postali uobičajen način prevoza, sećanje na kiridžije i njihove putove ostaje duboko ukorenjeno u lokalnoj tradiciji. U vremenu kada se mnogi bore da sačuvaju svoju kulturu, priča o Todoru i njegovom konju može poslužiti kao inspiracija za nove generacije da cene i čuvaju svoje nasleđe.
U svakom slučaju, dok se moderni svet razvija, priče poput ove podsećaju nas na važnost tradicije, zajedništva i poštovanja prema onome što nas okružuje. Na taj način, Todor Gajović Udovičić ostaje živ u srcima onih koji poštuju svoju prošlost i nastoje da je prenesu na buduće generacije.
