Miroslav Lazanski, vojni ekspert, govorio je o NATO ekspanziji na ruske granice, smatrajući to najvećom greškom u istoriji Alijanse. U intervjuu iz 2018. godine, Lazanski je istakao da ova ekspanzija stvara neprijateljstvo prema Rusiji, i to bez očigledne potrebe. Prema njegovim rečima, NATO se oslanja na stvaranje spoljne pretnje kako bi opravdao svoje velike vojne efekte, budžete i manevre.
Lazanski je naglasio da je NATO pre svega američka organizacija i da Evropa, u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, deluje kao patuljak. On je ukazao na to da bez američke logistike, evropske zemlje ne bi mogle da funkcionišu u okviru NATO-a. Njegovo mišljenje je da ideja o samostalnoj evropskoj vojsci ostaje dalek san, jer Sjedinjene Američke Države nikada neće dozvoliti Evropi da postane vojno neovisna.
Ovo mišljenje odražava široku debatu o ulozi NATO-a i njegovom odnosu prema Rusiji. Mnogi analitičari smatraju da je proširenje NATO-a na istok dovelo do pogoršanja odnosa između Alijanse i Moskve. U tom kontekstu, Lazanski je podsetio na to da se vojni budžeti i manevri često koriste kao sredstva za legitimizaciju postojanja vojnog saveza.
NATO je osnovan 1949. godine, sa ciljem da obezbedi kolektivnu odbranu svojih članica. Međutim, nakon kraja Hladnog rata, Alijansa se proširila prema istoku, uključujući bivše sovjetske republike i zemlje Istočne Evrope. Ova ekspanzija, prema Lazanskom, nije samo dovela do jačanja vojnog prisustva na granicama Rusije, već je i stvorila osećaj ugroženosti u Moskvi.
Uprkos ovom osećaju ugroženosti, mnogi zapadni analitičari smatraju da je NATO ključni faktor stabilnosti u Evropi. Oni tvrde da bez prisustva NATO-a, moglo bi doći do novih sukoba u regionu. Međutim, Lazanski je ukazao na to da bi veće razumevanje između NATO-a i Rusije moglo dovesti do smanjenja tenzija.
On je takođe govorio o pitanju autonomije Evrope u bezbednosnim pitanjima. Lazanski je bio skeptičan prema ideji da bi Evropa mogla da stvori sopstvenu vojsku, ukazujući na to da bi Sjedinjene Američke Države sve pokušaje da se ostvari vojna nezavisnost Evrope blokirale. Ovo ukazuje na složenu dinamiku između evropskih zemalja i SAD-a, gde mnoge evropske države zavise od američke vojne pomoći i zaštite.
U ovom kontekstu, Lazanski je naglasio da bi evropske zemlje trebale da rade na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, ali i na uspostavljanju boljih odnosa sa Rusijom. On veruje da bi dijalog i saradnja mogli dovesti do stabilnijeg okruženja u Evropi.
Nakon Lazanskog, mnogi analitičari nastavljaju da proučavaju ove teme, s posebnim fokusom na to kako će se razvijati odnosi između NATO-a i Rusije u budućnosti. U svetlu nedavnih tenzija, kao što su sukobi u Ukrajini i povećano vojniko prisustvo sa obe strane, pitanje bezbednosti u Evropi ostaje od ključnog značaja.
U zaključku, Lazanski je ukazao na potrebu za promišljenijim pristupom u vezi sa bezbednosnim pitanjima u Evropi. On smatra da bi veće razumevanje i dijalog mogli doprineti smanjenju tenzija i izgradnji stabilnijeg mira u regionu. Dok se svet suočava s brojnim izazovima, od ključne je važnosti da se pronađe ravnoteža između nacionalnih interesa i kolektivne bezbednosti.
