Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević reagovao je na tvrdnje opozicionih medija koji su izvestili da su akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) pokrenuli peticiju za smenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U svojoj izjavi, Vučević je optužio medijsku mašineriju koja, prema njegovim rečima, manipuliše informacijama i širi lažne vesti kako bi podsticala kampanju protiv Vučića.
Vučević je istakao da se u medijima često objavljuju senzacionalistički naslovi, dok se u dnu članaka demantuju prvobitne tvrdnje. „Valjda misle – ko čita više od naslova“, rekao je Vučević, naglašavajući kako ta taktička manipulacija služi za obmanu javnosti. Pominjući konkretan slučaj, Vučević je rekao da su mediji, kao vest dana, preneli da je SANU pokrenuo peticiju za smenu Vučića, ali je popodne objavljena izjava bivšeg predsednika SANU Vladimira S. Kostića, koji je pojasnio da je ta inicijativa došla od pojedinaca i da ne odražava zvaničan stav Akademije.
Vučević je takođe naglasio da SANU nije tražila smenu predsednika, već da je to „bolesna želja“ opozicionih stranaka i njihovih tajkuna. On je apelovao na građane da ne nasjedaju na medijske manipulacije i prljave trikove koje koriste opozicija i njihovi medijski saveznici. U svom obraćanju, ponovio je da će SNS nastaviti da se bori protiv laži i manipulacija, poručujući da će „pristojna Srbija“ uvek pobediti.
Ove izjave dolaze u trenutku kada je politička scena u Srbiji napeta, a opozicija nastoji da mobilizuje podršku građana protiv aktuelnog režima. Vučevićova reakcija na navodnu peticiju SANU predstavlja deo šireg narativa koji se vodi između vlasti i opozicije, gde se često koriste medijske vesti kao oružje u političkoj borbi.
Vučević je takođe istakao da je potrebno biti oprezan i ne poveravati se svemu što se čuje u medijima, posebno kada su u pitanju informacije koje dolaze iz opozicionih izvora. Njegova izjava je naišla na različite reakcije u javnosti. Dok jedni smatraju da je Vučević u pravu i da se mediji zloupotrebljavaju za političke ciljeve, drugi misle da vlast previše reaguje na kritike i pokušava da uguši slobodu medija.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je medijska pismenost ključna za razumevanje i analizu informacija koje se svakodnevno plasiraju. Građani bi trebali da postavljaju pitanja o izvorima informacija i da kritički razmišljaju o onome što čitaju ili gledaju. Mediji, s druge strane, imaju odgovornost da izveštavaju tačno i objektivno, bez obzira na političke pritiske.
Vučević je, takođe, ukazao na to da opozicija, u pokušaju da skrene pažnju sa svojih slabosti, stvara senzaciju i širi dezinformacije. Ovaj trend se može posmatrati kao znak političke krize u zemlji, gde je komunikacija između vlasti i opozicije postala sve napetija.
U zaključku, situacija u kojoj se Srbija nalazi zahteva ozbiljnu analizu i promišljanje o budućnosti političkog diskursa u zemlji. Kako bi se izbegle dalje podele i nesporazumi, važno je da svi akteri, uključujući medije, vlast i opoziciju, preuzmu odgovornost za svoje reči i dela. U svetu gde se informacije brzo šire, a dezinformacije lako mogu da nađu put do javnosti, potrebna je veća pažnja i trud svih strana kako bi se sačuvala istina i integritet javnog dijaloga.
