Rešenje za klimatsku krizu možda se nalazi ispod naših nogu – u zemljištu. Naime, zdrava tla mogu da apsorbuju milijarde tona ugljen-dioksida, čime štite planetu i sprečavaju katastrofalne klimatske promene. Iako je ova prirodna supermoć očigledna, većina zemalja je i dalje zanemaruje. Kako COP30 ulazi u svoju poslednju nedelju pregovora, pritisak da se pređe sa fosilnih goriva, ojača obnovljiva energija, pa čak i da se ukloni meso iz ishrane, dostigao je vrhunac. Evropska komisija naglašava važnost ovog skupa u podsticanju međunarodne zajednice ka hrabrijim akcijama u smanjenju emisija i prilagođavanju uticajima klimatske krize.
Da bi se ispunili ciljevi iz Pariskog sporazuma i sprečilo globalno zagrevanje iznad dva stepena Celzijusa, a što je poželjno na 1,5℃, lideri su pozvani da obrate pažnju na „tihu infrastrukturu“ planete – zemljište. Godinama su akcije za zaštitu životne sredine zanemarivale značaj tla, a malo zemalja ga pominje u svojim nacionalnim klimatskim planovima. Međutim, istraživanja pokazuju da tlo ima ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.
Na UN klimatskom samitu 2015. godine, Francuska je predstavila inicijativu „četiri po 1.000“, koja sugeriše da bi globalna poljoprivredna tla mogla da nadoknade gotovo sve godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte ako se njihove rezerve ugljenika povećaju za samo 0,4% godišnje. Tlo je najveći prirodni rezervoar ugljenika na svetu, čuvajući dvostruko više ugljenika nego cela vegetacija na Zemlji. Zdravo tlo skladišti ugljenik, dok degradirana tla oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte.
Prema novom izveštaju, tla skladište više od 2.800 gigatona ugljenika u prvom metru tla, što je značajno više od ranijih procena. Stručnjaci navode da bi 27% emisija ugljen-dioksida potrebnih za održavanje globalnog zagrevanja ispod dva stepena moglo da se skladišti u zdravom tlu, što odgovara oko 3,38 gigatona ugljen-dioksida godišnje. U poređenju, globalne godišnje emisije iz fosilnih goriva u 2022. godini iznosile su 36,8 gigatona.
Nažalost, čak 70% zemalja ignoriše obnovu tla kao klimatsko rešenje u svojim nacionalnim klimatskim planovima za 2035. godinu. Stručnjaci pozivaju zemlje da se obavežu na povećanje ugljenika u tlu kao deo međunarodne klimatske akcije, naglašavajući da imamo „generacijsku odgovornost“ da sprečimo degradaciju.
Pravena Sridhar iz Pokreta „Sačuvajmo zemljište“ naglašava da bi tlo trebalo posmatrati kao „živo biće“. Ona ukazuje na to da je predugo zemljište tretirano kao prljavština, dok je zapravo „živa koža planete“. Svaka šaka zdravog tla predstavlja mikrokosmos života i skladište ugljenika i vode. Sridhar ističe da očuvanje zdravlja tla nije samo ekološka dužnost, već ključna odgovornost za ublažavanje klimatskih promena.
Degradacija tla predstavlja ozbiljan problem, jer trenutne stope ugrožavaju ogromne rezerve ugljenika koje bi se mogle oslobađati u atmosferu. FAO upozorava da bi do 2050. godine čak 90% zemljišta moglo biti degradirano, što bi dovelo do oslobađanja 4,81 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, što je otprilike jednako godišnjim emisijama SAD.
Da bi se sprečila degradacija tla, neophodno je primeniti održive poljoprivredne prakse, kao što su rotacija useva i dodavanje organskih materija. Na globalnom nivou, potrebna su specifična pravila i ciljevi za zaštitu i obnovu tla. Dr Ajrin Heuser naglašava da trenutno ne postoji sveobuhvatan međunarodni sporazum za sigurnost tla, što otežava prioritizaciju tla u klimatskim zakonima.
Kako bi se osigurala zaštita tla za buduće generacije, neophodno je promisliti trenutni pravni status tla. Sigurnost tla zahteva koordinisanu akciju kreatora politika, poljoprivrednika, kompanija i potrošača, što je ključno za očuvanje zdravlja tla i smanjenje emisija ugljen-dioksida.
