Evropa se suočava s izazovima u vezi sa regulacijom oružja, posebno usled rasta fenomena „fantomskih oružja“, kao što su 3D štampana vatrena oružja. Ove vrste oružja su postale predmet zabrinutosti nakon što su korišćene u napadima, kao što je tragičan slučaj u Haleu 2019. godine, kada je 3D štampani pištolj korišćen za ubistvo. Pored toga, globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) planira diskusije o sve prisutnijim mrežama krijumčarenja oružja i njihovim hibridnim napadima koji destabilizuju evropsku bezbednost.
U okviru Evropske unije, regulative o oružju su složene i različite. Dok EU postavlja određene standarde za cirkulaciju oružja, stvarna kontrola ostaje na pojedinačnim zemljama članicama. EU je prvi put predložila Direktivu o vatrenom oružju 1991. godine, a nakon terorističkih napada u Parizu 2015. godine, strožiji propisi su uvedeni kako bi se osiguralo da deaktivirano oružje ostane neupotrebljivo.
Revizija iz 2021. godine donela je dodatne mere, uključujući zabranu određenih poluautomatskih vatrenih oružja za civile. Ipak, razlike u sprovođenju ovih pravila i dalje postoje, zavisno od resursa i kapaciteta svake države. Jedan od glavnih problema je što revizija ne zabranjuje jasno posedovanje ili deljenje digitalnih nacrta, što omogućava trgovcima da iskoriste razlike u zakonima.
Evropski parlament je upozorio na nedostatak adekvatnog praćenja vatrenog oružja i pozvao Komisiju da preduzme akciju protiv „tihog oružja“. Očekuje se nova revizija Direktive do 2026. godine. Brisel planira da uvede centralni elektronski sistem licenciranja između 2027. i 2029. godine, kako bi se poboljšalo praćenje oružja i razmena informacija među državama članicama.
Međutim, lobi grupe i proizvođači oružja se protive strožim regulativama, tvrdeći da bi to ograničilo legitimnu civilnu upotrebu oružja i naškodilo nacionalnim tradicijama. Češka, poznata po liberalnijim zakonima o oružju, već je podnosila žalbe na prekomerne regulative EU.
Prema Direktivi o vatrenom oružju, oružje se deli u tri kategorije. Kategorija A uključuje automatsko oružje koje je zabranjeno za civilnu upotrebu, dok kategorija B obuhvata većinu pištolja i poluautomatskih pušaka, koje zahtevaju pojedinačna odobrenja. Kategorija C obuhvata lovačke puške i sačmarice, koje su dozvoljene uz registraciju. Poluautomatsko oružje je legalno samo pod određenim uslovima, dok se deaktivirano oružje mora pridržavati EU standarda.
Pravila o oružju se, međutim, razlikuju od zemlje do zemlje, što može dovesti do situacija gde je oružje legalno u jednoj zemlji, ali zabranjeno u susednoj. Nacionalna primena pravila je ključna, jer svaka država članica odlučuje o licenciranju i sprovođenju zakona.
Evropska industrija oružja, koja se fokusira na malokalibarsko i lako naoružanje, beleži rast. U 2025. godini, procenjuje se da će proizvodnja malog i lakog oružja u EU dostići između 4 i 5 miliona jedinica. Proizvođači kao što su Beretta, Heckler & Koch i Glock beleže značajne prihode, a veći deo svojih proizvoda izvoze izvan EU.
Ovakva situacija postavlja pitanja o transparentnosti i nadzoru. Evropski revizorski sud je upozorio na sve brže i složenije finansijske tokove u sektoru odbrane, što prevazilazi postojeće sisteme nadzora. U svetlu ovih izazova, EU nastavlja da radi na pooštravanju propisa i unapređenju sistema praćenja oružja kako bi se obezbedila sigurnost svih građana.
