U Srbiji se svake godine u proseku penzionira između 75.000 i 80.000 novih korisnika, dok trenutna starosna granica za odlazak u penziju ostaje na 65 godina za oba pola. Ova informacija dolazi od direktora Fonda PIO, Relje Ognjenovića, koji je istakao da žene postepeno usklađuju svoje godine do 2032. godine. Ova reforma je uvedena Zakonom o PIO iz 2014. godine i predstavlja značajan korak u modernizaciji penzijskog sistema, koji je sličan onome u mnogim evropskim zemljama.
Prema podacima Fonda PIO, trenutno je u isplatnoj bazi 1.656.848 korisnika penzija. Od ovog broja, 66,9% su starosni penzioneri, 13,7% su invalidski penzioneri, dok 19,5% čine porodični penzioneri. Ognjenović naglašava važnost digitalizacije i mogućnost da građani putem e-servisa prate svoje podatke u vezi sa penzijskim osiguranjem.
Građani imaju mogućnost da putem svojih kućnih računara ili tableta pristupe svojim prijavama, odjavama, isplaćenim zaradama i uplaćenim doprinosima. Takođe, mogu dobiti informacije o svom stažu, kada ispunjavaju uslove za penziju, pa čak i okvirnom iznosu penzije. Za korišćenje ovih usluga, korisnici moraju imati eID nalog. Ovaj trend rasta korisnika elektronskih usluga je primetan, a do 2024. godine broj korisnika dostigao je 1,1 milion.
Ognjenović je takođe rekao da je uvedena opcija e-šaltera, koja omogućava podnošenje zahteva za penziju i dostavljanje potrebne dokumentacije na lakši način. Kada je reč o vremenu čekanja na dobijanje rešenja o penziji, zakonski rok je do 60 dana od dana podnošenja zahteva, pri čemu se 90% rešenja donosi u tom roku. U slučajevima kada nedostaju podaci, proces se može produžiti dok se ti podaci ne pribave.
Govoreći o radnicima koji su stekli staž u firmama iz drugih republika bivše Jugoslavije, Ognjenović objašnjava da se taj staž smatra inostranim. Osiguranik je obavezan da podnese zahtev u državi u kojoj ima prebivalište, a fondovi međusobno razmenjuju informacije o osiguranju. Svaka država obračunava i isplaćuje penziju za staž ostvaren na svojoj teritoriji prema svojim zakonima.
Ognjenović je takođe istakao da će penzijsko osiguranje uvek biti dostupno, uz manju ili veću podršku države. Ovaj sistem je ključan za obezbeđivanje finansijske sigurnosti starijih građana, a reforme koje su uvedene u poslednjim godinama imaju za cilj da osiguraju održivost penzijskog sistema.
U Srbiji se suočavamo sa izazovima starenja populacije i smanjenjem broja radne snage, što dodatno komplikuje situaciju u penzijskom sistemu. Ove promene ukazuju na potrebu za daljim reformama i prilagođavanjem zakonodavne regulative, kako bi se osiguralo da sistem može da izdrži pritisak koji dolazi sa sve većim brojem penzionera.
U vezi sa tim, Ognjenović naglašava da je važno da se građani informišu o svojim pravima i mogućnostima koje im pruža Fond PIO. Korišćenje modernih tehnologija i e-servisa može značajno olakšati proces apliciranja za penziju i upravljanja podacima, čime se smanjuje administrativni teret kako za korisnike, tako i za samu instituciju.
U narednim godinama, očekuje se dalji rast broja penzionera, te će biti ključno da se nastavi sa unapređenjem usluga i pružanjem podrške starijim građanima. Na taj način, Srbija može osigurati da njen penzijski sistem ostane stabilan i održiv, prilagođavajući se potrebama svojih građana.
