Nikola Tesla, slavni srpsko-američki pronalazač i naučnik, izrazio je duboku tugu i zabrinutost za zdravlje svoje majke u poslednjem pismu koje joj je napisao. U pismu je opisao osećaj težine i potištenosti, izrazivši želju da bude uz nju i donese joj čašu vode. Tesla je bio nemiran zbog stanja svoje majke i planirao je da se vrati u Jugoslaviju kako bi bio uz nju.
Međutim, Tesla je imao neodložne obaveze prema američkoj vladi koje su ga sprečile da odmah ode majci u posetu. U trenutku kada je uspešno demonstrirao svoj eksperiment bežičnog prenosa električne energije u Kongresnoj dvorani, umesto trijumfa osećao je prazninu i shvatio da je propustio nešto važno u životu.
Nakon što je saznao za smrt svoje majke, Tesla je osećao duboko kajanje i ravnodušnost prema događajima oko sebe, uključujući i uništenje njegove laboratorije. U pismu majci, Tesla je izrazio žaljenje što nikada nije hteo da se druži s Turcima jer su pevali tugaljive pesme slične onima iz njegovog detinjstva.
Tesla je zaključio pismo rečima: „Zalud moje godine provedene u nauci, kad su bile jalove. Moli, tamo, za mene, majko, ako možeš, tom maurskom tužaljkom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina.“ Pismo je postalo svojevrsno oproštajno pismo u kojem Tesla izražava verovanje u neku višu božansku silu i moli majku da se moli za njegovu izgubljenu dušu.
U sklopu obeležavanja lika i dela Nikole Tesle, Muzej Nikole Tesle je prikazao film „Bežično“ publici u Herceg Novom na čak dve lokacije u saradnji sa Turističkom organizacijom Herceg Novi. Film je bio prilika za publiku da se upozna sa životom i radom ovog velikog naučnika, čiji su pronalasci promenili svet.
Nikola Tesla ostaje jedan od najpoznatijih i najuticajnijih naučnika i pronalazača u istoriji. Njegova dela i ideje i danas inspirišu ljude širom sveta, a njegova tuga i težak osećaj izraženi u poslednjem pismu majci samo pokazuju dubinu njegove duše i njegovu veliku povezanost sa porodicom.
