U poslednje vreme, hitna pomoć u Srbiji beleži značajan porast poziva, posebno od strane hroničnih bolesnika. Tokom poslednjih meseci, medicinski timovi su se najčešće susretali sa pacijentima koji pate od astme, problema sa srcem, kao i onih koji se bore sa onkološkim oboljenjima. Ova situacija ukazuje na ozbiljne zdravstvene izazove sa kojima se suočavaju građani, a posebno ranjive grupe.
Hronične bolesti su postale sve prisutnije, a stručnjaci upozoravaju da je to rezultat niza faktora, uključujući zagađenje vazduha, nezdrav način života i nedovoljnu dostupnost zdravstvene zaštite. Astmatičari su među najugroženijim pacijentima, posebno u letnjim mesecima kada su visoke temperature i zagađenje vazduha na vrhuncu. Tokom ovih meseci, mnogi od njih su se javili hitnoj pomoći zbog pogoršanja simptoma, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem.
Kardiološki pacijenti takođe predstavljaju značajan deo poziva hitnoj pomoći. Srčane bolesti su, nažalost, česte, a stres, nezdrava ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti dodatno pogoršavaju stanje ovih pacijenata. U razgovoru sa lekarima, mnogi su naglasili da je važno da pacijenti redovno kontrolišu svoje zdravstveno stanje i prate preporuke lekara kako bi smanjili rizik od ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Onkološki pacijenti su posebna tema, jer se mnogi od njih suočavaju sa komplikacijama tokom lečenja. Hitna pomoć se često javljala ovim pacijentima zbog nuspojava terapije, bolova ili drugih zdravstvenih problema koji su nastali usled bolesti ili lečenja. Stručnjaci naglašavaju da je neophodno pružiti dodatnu podršku ovim pacijentima i njihovim porodicama, kako bi im olakšali svakodnevni život.
Osim povećane potražnje za hitnom medicinskom pomoći, ovaj trend ukazuje i na šire zdravstvene probleme u društvu. Nedostatak preventivnih pregleda, kao i loša edukacija o zdravlju, doprinose tome da se hronične bolesti često ne prepoznaju na vreme. Lekari apeliraju na građane da ne čekaju poslednji trenutak i da redovno odlaze na preglede, kako bi na vreme identifikovali potencijalne zdravstvene probleme.
Takođe, naglašava se važnost promene životnih navika. Zdravija ishrana, redovno vežbanje i smanjenje stresa su ključni faktori u prevenciji hroničnih bolesti. U poslednje vreme, sve više ljudi postaje svesno značaja zdravog načina života, ali je potrebno još mnogo rada na edukaciji i podizanju svesti o ovim pitanjima.
S obzirom na sve veći broj poziva hitnoj pomoći, zdravstveni sistem se suočava sa ozbiljnim izazovima. Medicinski timovi su pod velikim pritiskom, a resursi su često ograničeni. Lekari upozoravaju da je važno da se poveća broj zdravstvenih radnika i unaprede uslovi rada u hitnoj medicinskoj službi, kako bi se pacijentima pružila adekvatna i pravovremena pomoć.
U cilju smanjenja pritiska na hitnu pomoć, neki stručnjaci predlažu jačanje primarne zdravstvene zaštite. Povećanje dostupnosti i kvaliteta usluga u domovima zdravlja moglo bi pomoći u smanjenju broja hitnih slučajeva. Takođe, važna je i edukacija građana o tome kada je neophodno potražiti hitnu pomoć, a kada se može obratiti lekaru opšte prakse.
U svetlu ovih izazova, važno je da društvo, zdravstveni radnici i donosioci odluka rade zajedno na pronalaženju rešenja. Prevencija hroničnih bolesti, poboljšanje obrazovanja o zdravlju i jačanje primarne zdravstvene zaštite ključni su koraci ka smanjenju opterećenja na hitnu pomoć i poboljšanju ukupnog zdravstvenog stanja populacije. U narednim mesecima, očekuje se da će se nastaviti sa radom na ovim pitanjima, kako bi se pružila bolja podrška svima koji se suočavaju sa hroničnim bolestima.
