Hrvatska se suočava s toplotnim valom, raste temperatura mora za tri do pet stepeni
Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je da je ovog leta temperatura mora u Hrvatskoj viša od proseka za tri do pet stepeni. U Puli je već u 8 sati temperatura mora iznosila 29,2 stepena, dok je u Rovinju bilo 28,9 stepeni. T tokom dana su granicu od 28 stepeni probili Dubrovnik, Komiža, Krk, Rab, Malinska, Mali Lošinj… U Malom Jezeru na Mljetu je u 18 sati izmereno 29,9 stepeni. Temperatura mora u Zadru je danas išla do 27,7 stepeni, a malo gde je temperatura mora bila ispod 27 stepeni.
Ova situacija izaziva alarm jer stručnjaci upozoravaju da takav porast temperature može dugoročno uticati na život u moru. U proteklih stotinjak godina temperatura mora u Jadranu meri se i tokom vekova je rasla i u dubinama za dva do tri stepena. Ovog leta temperatura mora je viša za tri do pet stepeni u poređenju s uobičajenim prosekom. Postavlja se pitanje da li će se biljni i životinjski svet, ali i ljudi, moći prilagoditi ovom porastu temperature.
Ivica Vilibić, okeanograf iz Instituta „Ruđer Bošković“ ističe da je situacija alarmantna i da utiče na biljni i životinjski svet, ali i na ljude. Brojne nove riblje vrste su takođe primećene u Jadranu, što potvrđuje ovaj trend. „Sada je sve toplije more, vrste iz toplijih mora kroz Suecki kanal dolaze u Istočno Sredozemlje, dolaze polako u Jadran i neke od njih polako postaju autohtone“, rekao je Vilibić.
Stručnjaci upozoravaju da je potrebno preduzeti mere kako bi se sprečilo dalje zagrevanje mora i kako bi se zaštitio ekosistem. Klimatske promene su globalni problem i svaka država mora preuzeti odgovornost za zaštitu životne sredine. Hrvatska kao zemlja koja se oslanja na turizam, mora voditi računa o svojoj obali i moru kako bi sačuvala svoju prirodnu lepotu i atraktivnost za turiste.
Osim toplotnog talasa, Hrvatska se suočava i sa drugim posledicama klimatskih promena, poput suša, poplava i ekstremnih vremenskih uslova. Potrebno je uložiti napore u razvoj održivih rešenja za borbu protiv klimatskih promena i zaštite životne sredine. Svaka pojedinac i institucija treba da preuzme odgovornost i da doprinese smanjenju emisije štetnih gasova i očuvanju prirode.
Vlada Hrvatske i nadležne institucije trebaju hitno doneti mere za zaštitu životne sredine i smanjenje uticaja klimatskih promena na obalu i more. Investicije u obnovljive izvore energije, edukaciju građana o očuvanju prirode i podsticanje održivog razvoja su ključni koraci ka rešavanju ovog problema.
Hrvatska se suočava sa ozbiljnim izazovima zbog klimatskih promena, ali je važno da zajedničkim naporima građani, institucije i vlada zajedno rade na rešavanju ovog problema kako bi sačuvali svoju prirodnu sredinu i osigurali bolju budućnost za sve.
