Hrvatska se suočava s još jednim toplotnim talasom ovog leta, sa temperaturom mora koja je za tri do pet stepeni viša od proseka, objavila je Hrvatska radio-televizija. U Puli, temperatura mora već je u 8 sati dostigla 29,2 stepena, dok je u Rovinju iznosila 28,9 stepeni. Tokom dana, temperature su prešle 28 stepeni u gradovima poput Dubrovnika, Komiže, Krka, Raba, Malinske, Malog Lošinja i drugih. Na Mljetu je u Malom Jezeru izmereno čak 29,9 stepeni u 18 sati.
U Zadru, temperatura mora dostigla je 27,7 stepeni danas, a retko gde je temperatura mora bila ispod 27 stepeni. Stručnjaci upozoravaju da ovakav porast temperature može dugoročno negativno uticati na život u moru.
Temperatura mora u Jadranu meri se već stotinu godina, a tokom tog vremena porasla je za dva do tri stepena. Ovog leta, temperatura mora je viša od proseka za tri do pet stepeni. Postavlja se pitanje da li će biljni i životinjski svet, ali i ljudi, uspeti da se prilagode ovom velikom porastu temperature.
Okeanograf Ivica Vilibić iz Instituta „Ruđer Bošković“ izjavio je da je situacija alarmantna jer utiče na biljni i životinjski svet, kao i na ljude. Novi podaci govore o prisustvu novih ribljih vrsta u Jadranu, koje dolaze iz toplijih mora kroz Suecki kanal i postaju autohtone u Jadranu.
Uz porast temperature mora, postoji zabrinutost za životni svet i ekosistem mora u Jadranu. Stručnjaci ističu važnost praćenja ovih promena i prilagođavanje na njih kako bi se sačuvao život u moru. Svi građani, turisti i lokalne zajednice trebaju biti svesni uticaja ovakvih promena na morski ekosistem i preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
Ovo nije prvi put da se Hrvatska suočava s toplotnim talasom tokom leta, ali ovogodišnji porast temperature mora iznad proseka za tri do pet stepeni posebno zabrinjava stručnjake. Naučnici i institucije moraju sarađivati kako bi se razvile strategije za zaštitu morskog ekosistema i sprečavanje daljeg negativnog uticaja globalnog zagrevanja na vode Jadrana.
Podizanje svesti o važnosti očuvanja morskog ekosistema i primena mera zaštite trebaju biti prioritet svih relevantnih institucija i organizacija u Hrvatskoj. Samo uz zajedničke napore možemo sačuvati prirodnu lepotu i bogatstvo mora Jadrana za buduće generacije.
