Telekom operateru u Evropskoj uniji protive se ideji predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da se mobilna roming zona EU proširi kao deo proširenja Unije. Oni upozoravaju da bi to, bez dodatnih troškova u bloku, trebalo da bude povezano sa procesom pristupanja. Sistem „Roam Like at Home“ omogućava potrošačima koji putuju unutar EU i Evropskog ekonomskog prostora da koriste svoje mobilne telefone za pozive, poruke i podatke bez dodatnih troškova.
Fon der Lajen je u oktobru najavila da će se Albanija i Crna Gora pridružiti ovom sistemu 2026. godine, što je iznenadilo mnoge zainteresovane strane. Naime, Ukrajini i Moldaviji, koje su se pridružile 1. januara 2026. godine, bilo je potrebno više od tri godine da budu primljene. Tokom ovog procesa, operateri i dalje plaćaju veleprodajne naknade jedni drugima kada korisnici koriste roming u inostranstvu. Ove naknade su ograničene na 1,10 evra po gigabajtu podataka, 0,019 evra po minuti za pozive i 0,003 evra po tekstualnoj poruci.
Operateri u zemljama sa pretežnim turističkim saobraćajem, poput Hrvatske, Grčke, Italije i Španije, obično profitiraju od dolaznog prometa. S druge strane, nordijski i baltički operateri smatraju da trenutni sistem iscrpljuje njihove resurse. U aprilu 2025. godine, regulatori telekomunikacija EU, okupljeni u BEREC-u, zaključili su da veleprodajni limiti premašuju tržišne cene i preporučili njihovo snižavanje. Virtualni operateri, koje predstavlja MVNO Jurop, podržali su veća smanjenja, predlažući smanjenje na 0,25 evra po gigabajtu i 0,0025 evra po minuti.
Međutim, Evropska komisija je u junu 2025. godine odlučila da postojeća ograničenja podržavaju „konkurentnu tržišnu dinamiku“ i nije se složila sa revizijom. U isto vreme, potrošačke grupe vrše pritisak za ukidanje naknada za pozive i poruke unutar EU, koje se i dalje primenjuju kada korisnici kontaktiraju nekoga u drugoj zemlji. Na primer, Estonac koji poziva hrvatski broj iz Talina može da plati do 0,19 evra po minuti i 0,06 evra po poruci. Brisel je napravio prvi korak ka ukidanju ovih dodatnih naknada u decembru 2025. godine, dok je potpuno ukidanje moguće od 1. januara 2029. godine.
Pored sporova oko cena, planirano proširenje roming zone izaziva nove operativne i političke zabrinutosti. Očekuje se da će se Albanija i Crna Gora pridružiti 2026. godine, ali zemlje koje su ranije pristupile upozoravaju da dalje širenje ne bi trebalo da ide na štetu stabilnosti tržišta. Zamenik ukrajinskog ministra za digitalnu transformaciju Stanislav Pribitko i moldavska ministarka ekonomije i digitalizacije Mišel Ilijev smatraju da ne bi trebalo žuriti sa proširenjem rominga na zemlje koje nisu članice EU, niti bi to trebalo da se odvoji od procesa pristupanja.
Evropska komisija je odložila predstavljanje svoje strategije za proširenje rominga do proleća 2026. godine, nakon što je prvobitno planirala da je podnese prošlog novembra. Ovo odlaganje naglašava nerešene zabrinutosti među glavnim gradovima EU i regulatorima. Raspodela troškova takođe predstavlja spornu tačku, jer će turisti iz EU verovatno generisati veliki saobraćaj u romingu u Albaniji i Crnoj Gori tokom leta. Operateri u drugim zemljama mogli bi se suočiti sa većim veleprodajnim troškovima nego što će moći da nadoknade.
Prema trenutnom modelu, zemlje koje nisu članice EU pridružuju se roming zoni putem bilateralnih sporazuma. To znači da bi Albanci imali koristi od rominga bez dodatnih troškova širom EU, ali ne i prilikom putovanja u druge zemlje učesnice van EU, poput Ukrajine ili Moldavije. Svaki dodatni učesnik takođe zahteva značajna operativna i IT prilagođavanja za operatere, što dodatno komplikuje situaciju. Ova pitanja će nastaviti da budu u fokusu dok se EU priprema za dalje korake u vezi sa proširenjem roming zone i usluga koje bi trebale da budu dostupne potrošačima u budućnosti.
