Beograd – IT stručnjak Strahinja Dević rekao je danas da je nedavna odluka Albanije da uvede prvu virtuelnu ministarku „Dielu“, koja je stvorena uz pomoć veštačke inteligencije i koja će voditi Ministarstvo javnih nabavki, izazvala brojne debate o ulozi veštačke inteligencije u javnoj upravi. Dević ističe da, iako je tehnički moguće da veštačka inteligencija upravlja procesima javnih nabavki, postoji značajan rizik, s obzirom na to da je neophodno imati jasno definisana pravila prema kojima će se takvi sistemi koristiti.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija ne može biti smatrana sredstvom za borbu protiv korupcije. Dević je naglasio da bi upotreba veštačke inteligencije u politici i upravama mogla predstavljati zamenu jedne vrste manipulacije drugom, ali na drugačijem nivou. „Postavlja se pitanje koliko su algoritmi koji se koriste u veštačkoj inteligenciji zaista neutralni i koliko su podložni uticajima i pristrasnostima“, rekao je Dević.
On je takođe dodao da je naša vera u bezgrešnost neutralnih sistema zasnovana na utopiji. „Čovek ne može da napravi savršen sistem koji će biti potpuno bez pristrasnosti ili grešaka“, istakao je. To postavlja ozbiljna pitanja o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da utiče na važne procese poput javnih nabavki, gde su transparentnost i odgovornost ključni faktori.
U svetu gde se tehnologija brzo razvija, sve više zemalja razmatra implementaciju veštačke inteligencije u različite aspekte javne uprave. U tom smislu, Albanija je napravila korak koji bi mogao da postane model za druge države, ali Dević upozorava da to ne bi trebalo raditi bez odgovarajuće regulative i nadzora.
Prema njegovim rečima, izazovi sa kojima se suočavamo u vezi sa veštačkom inteligencijom su višestruki. „Kako ćemo osigurati da veštačka inteligencija donosi odluke koje su pravedne i pravedne za sve? Kako ćemo se nositi sa situacijama kada veštačka inteligencija donese odluku koja nije u skladu sa ljudskim vrednostima ili pravima?“ pita se Dević.
On smatra da bi vlade i organizacije trebale da rade na razvoju etičkih smernica i okvira za korišćenje veštačke inteligencije, kako bi se osiguralo da se koristi na način koji je koristan za društvo u celini. To podrazumeva i uključivanje različitih aktera u proces donošenja odluka, kako bi se obezbedila raznolikost perspektiva i mišljenja.
Uprkos izazovima, Dević naglašava da veštačka inteligencija može imati potencijalne koristi za javnu upravu, ako se koristi na odgovoran način. „Sa pravim pristupom, veštačka inteligencija može pomoći u poboljšanju efikasnosti i transparentnosti u procesima javnih nabavki, ali to zahteva pažljivo planiranje i implementaciju“, rekao je on.
Završavajući razgovor, Dević je ukazao na to da je važno da se društvo pripremi za budućnost u kojoj će veštačka inteligencija igrati sve veću ulogu u svakodnevnom životu. „Moramo biti svesni kako se te tehnologije razvijaju i kako ih možemo koristiti na način koji je u skladu sa našim vrednostima i potrebama“, zaključio je.
Ovaj razgovor o ulozi veštačke inteligencije u javnoj upravi predstavlja samo deo šireg dijaloga o tehnologijama koje oblikuju naš svet. Dok se mnoge zemlje suočavaju sa sličnim pitanjima i izazovima, važno je da se nastavi diskusija o etici i odgovornosti u korišćenju novih tehnologija, kako bi se osiguralo da donose koristi svima, a ne samo nekolicini.
