Ministar spoljnih poslova Irana, Abas Arakči, nedavno je izrazio spremnost Teherana da pomogne Pakistanu u rešavanju tenzija koje postoje između Pakistana i Avganistana. Ova izjava je usledila nakon telefonskog razgovora između Arakčija i njegovog pakistanskog kolege, Mohameda Išaka Dara, tokom kojeg su razmenjena mišljenja o trenutnim bilateralnim odnosima i regionalnim pitanjima.
Arakči je istakao važnost dugogodišnjih i prijateljskih veza između Irana i Pakistana, naglašavajući da Teheran ostaje posvećen unapređenju saradnje u različitim sektorima. Ovaj razgovor dolazi u trenutku kada su tenzije između Pakistana i Avganistana na visokom nivou, a Iran se pojavljuje kao mogući posrednik u rešavanju sukoba.
Historijski gledano, Iran i Pakistan dele dugu granicu koja se proteže na oko 959 kilometara, a obema zemljama su zajednički izazovi kao što su terorizam, trgovina drogom i migracije. Ove teme su često u fokusu razgovora između zvaničnika dve zemlje. Pored toga, Iran i Pakistan imaju zajednički interes u očuvanju stabilnosti u regionu, posebno s obzirom na promene koje donosi Talibanska vlast u Avganistanu.
U poslednje vreme, situacija u Avganistanu je postala sve napetija, a sukobi između različitih frakcija, uključujući Talibane i vladine snage, dodatno komplikuju situaciju. Pakistan, koji se suočava sa progonima izbeglica i ekonomskim poteškoćama usled ovih sukoba, traži načine da stabilizuje svoje granice i osigura mir. U tom kontekstu, poziv na pomoć Irana može biti znak da Islamabad traži podršku svojih suseda.
Iran, s druge strane, ima svoje interese u regionu. Teheran želi da očuva svoju uticajnu ulogu u Avganistanu i da osigura da ne dođe do destabilizacije koja bi mogla uticati na njegovu bezbednost. Takođe, Iran se bori protiv uticaja drugih regionalnih sila, kao što su Sjedinjene Američke Države i Indija, koje su takođe zainteresovane za razvoj situacije u Avganistanu.
Osim sigurnosnih pitanja, ekonomija je takođe važan aspekt bilateralnih odnosa. Iran i Pakistan imaju potencijal za jačanje trgovinske saradnje, posebno u oblasti energetike. Iran je bogat naftom i gasom, dok Pakistan ima veliku potražnju za ovim resursima. U tom smislu, razvoj energetske infrastrukture koja bi povezivala dve zemlje mogao bi doneti obostranu korist.
Nedavne izjave Arakčija i Dara sugerišu da bi se mogla otvoriti vrata za jaču saradnju između Irana i Pakistana u budućnosti. Oba ministra su se složila da je potrebno raditi na jačanju međusobnih odnosa i rešavanju problema koji utiču na stabilnost regiona. Ove reči dolaze u trenutku kada su mnogi analitičari skeptični prema mogućnosti postizanja trajnog mira u Avganistanu, ali i prema sposobnosti Pakistana da se izbori sa unutrašnjim izazovima.
U zaključku, spremnost Irana da pomogne Pakistanu u rešavanju tenzija sa Avganistanom može se posmatrati kao deo šire strategije Teherana da ojača svoje regionalne veze i učvrsti svoju poziciju u nestabilnom okruženju. Ova situacija će zahtevati pažljivo praćenje, jer bi dalji razvoj događaja mogao značajno uticati na stabilnost i sigurnost u južnoj Aziji. Ipak, mogućnost saradnje između dve muslimanske zemlje predstavlja šansu za unapređenje mira i stabilnosti u regionu, ukoliko se realizuje na pravi način.
