Rezervoari koji snabdevaju Teheran vodom skoro su prazni, što dovodi do ozbiljne situacije u kojoj se glavni grad Irana suočava sa mogućom potpunom nestašicom vodosnabdevanja. Ova situacija se pogoršava zbog nedavnog sušnog perioda, koji je obeležen drastično smanjenim padavinama. Ograničeno korišćenje vode već je uvedeno u nekim delovima grada, a protok iz slavina je značajno smanjen ili potpuno obustavljen.
Brana Karadž, koja snabdeva četvrtinu vode za piće u Teheranu, trenutno je puna samo osam procenata svojih kapaciteta. U svetlu ovih informacija, predsednik Irana, Masud Pezeškijan, apelovao je na građane da štedljivo koriste vodu, upozoravajući da bi u suprotnom mogli biti primorani da evakuišu delove grada. Prema podacima Nacionalnog centra za prognozu vremena, trenutne vremenske prilike su najsušnije od septembra do novembra u poslednjih pola veka, sa padavinama koje su 89 odsto ispod dugoročnog proseka.
Ovaj problem suše nije nov; kombinacija niskih padavina i visokih temperatura traje više od pet godina, ostavljajući zemlju isušenom. Teheran se suočava sa dramatičnim povećanjem broja stanovnika, koji se skoro udvostručio sa 4,9 miliona 1979. na 9,7 miliona danas. Ovaj nagli porast broja stanovnika dovodi do povećane potrošnje vode, koja je učetvorostručena sa 346 miliona kubnih metara u 1976. na 1,2 milijarde kubnih metara danas.
Kako bi nadoknadili zalihe iz rezervoara, Teheran se oslanja na prirodne podzemne vodonosne slojeve, koji obezbeđuju između 30 i 60 procenata vode iz slavina. Međutim, to dovodi do sukoba između potreba grada i poljoprivrednika, koji takođe koriste vodu za navodnjavanje svojih useva. Prema analizi objavljenoj u časopisu „Science Advances“, nivo vode oko Teherana opada za 101 milion kubnih metara godišnje.
Ova voda se akumulirala tokom decenija padavina i biće potrebno najmanje toliko vremena da se obnovi. Profesor Kaveh Madani, bivši zamenik šefa iranskog odeljenja za životnu sredinu i sadašnji direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta Ujedinjenih nacija, naglašava da je hronično loše upravljanje prirodnim resursima dovelo do onoga što on naziva „vodenim bankrotom“.
Madani ističe da su problemi sa vodosnabdevanjem rezultat decenija lošeg upravljanja, nedostatka predviđanja i prekomernog oslanjanja na inženjerske projekte u zemlji koja ima relativni nedostatak vode. Ova situacija ukazuje na potrebu za hitnim merama i strategijama koje bi omogućile održivo upravljanje vodnim resursima.
S obzirom na trenutnu situaciju, vlasti u Teheranu moraju preduzeti ozbiljne korake kako bi prevazišle ovu krizu. To uključuje unapređenje infrastrukture za vodosnabdevanje, kao i edukaciju građana o važnosti štednje vode. Pored toga, neophodno je razviti dugoročne strategije za očuvanje podzemnih voda i obnovu ekosistema koji su od vitalnog značaja za održavanje ravnoteže u vodosnabdevanju.
Ova kriza vodosnabdevanja predstavlja ozbiljan izazov za Teheran i njegov razvoj. U svetu koji se suočava sa klimatskim promenama i sve većim pritiscima na prirodne resurse, važno je da se pruži adekvatno rešenje koje će osigurati održivu budućnost za grad i njegove stanovnike. Samo kroz saradnju između vlade, stručnjaka i građana može se pronaći put ka rešenju ovog problema i obezbediti sigurno snabdevanje vodom za sve.
