Portparol talibana Zabihulah Mudžahid optužio je pakistansku vojsku da stvara nestabilnost u Avganistanu s ciljem da omogući povratak Sjedinjenih Američkih Država u vazduhoplovnu bazu Bagram. On je istakao da su akcije Islamabada usmerene na stvaranje haosa, što dodatno ugrožava situaciju u zemlji.
Mudžahid je naveo da su pakistanski vazdušni napadi na Kabul, neuspeh u mirovnim pregovorima i ponovljene pretnje od strane Pakistana jasni signali da Islamabad „traži krizu kako bi omogućio lak povratak SAD-a“. Prema njegovim rečima, dok SAD teže ponovnom uspostavljanju prisustva u Bagramu, Pakistan istovremeno bombarduje avganistansku teritoriju, kršeći tako suverenitet Avganistana i potkopavajući napore za postizanje mira.
On je dodao da u takvim okolnostima ne može postojati poverenje u prekid vatre, jer „jedna strana nema nezavisnost i samo sprovodi politiku drugih“. Ova izjava ukazuje na duboku sumnju u iskrenost pakistanske vlade u vezi sa mirovnim procesima, s obzirom na to da se, prema Mudžahidovim rečima, vodi kontradiktorna politika – slanje specijalnih izaslanika u Kabul uz istovremeno pokretanje vazdušnih napada na avganistanskom tlu.
U vezi sa predstojećim pregovorima između Pakistana i talibana u Turskoj, Mudžahid je istakao da je Pakistan zatražio od talibana da spreče napade militanata unutar svoje teritorije. On je ocenio ovaj zahtev kao neprimeren, jer prevazilazi kapacitete talibanske grupe. Ovim se dodatno naglašava složenost situacije u regionu, gde su odnosi između Pakistana i talibana ispunjeni tenzijama i nesporazumima.
Mudžahid je naglasio da talibani ostaju posvećeni obuzdavanju bilo kakvih napada na Pakistan sa avganistanskog tla. Međutim, on je takođe ukazao na to da je bezbednost granica odgovornost Pakistana, implicirajući da je Islamabad taj koji treba da preuzme inicijativu u rešavanju problema koji se tiču prekogranične bezbednosti. On je rekao da su talibani spremni za saradnju, ukoliko Pakistan podeli relevantne obaveštajne informacije.
Ove tenzije između talibana i Pakistana dolaze u trenutku kada je situacija u Avganistanu i dalje nestabilna, a međunarodni akteri, uključujući SAD, preispituju svoje strategije u regionu. U ovom kontekstu, povratak SAD-a u Bagram bi mogao dodatno zakomplikovati situaciju, s obzirom na to da bi se moglo smatrati kršenjem suvereniteta Avganistana i potencijalno izazvati nove sukobe.
Osim toga, avganistanska vlada, koja je pod kontrolom talibana, suočava se s brojnim unutrašnjim izazovima, uključujući ekonomsku krizu i humanitarne probleme. U takvim uslovima, svaki pokušaj spoljnog mešanja može dodatno pogoršati stanje i otežati postizanje trajnog mira.
Mudžahidove izjave ukazuju na složenost i delikatnost političke situacije u regionu, gde se interesi različitih aktera često sukobljavaju. Dok talibani pokušavaju da afirmišu svoju vlast i stabilnost u Avganistanu, istovremeno se suočavaju s pritiscima iz susednih zemalja, kao i s unutrašnjim izazovima koji otežavaju njihov položaj.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti dalji razvoj situacije u Avganistanu i odnosima između talibana i Pakistana, kao i potencijalni uticaj koji bi povratak SAD-a mogao imati na ovu krhku stabilnost. Na kraju, budućnost Avganistana zavisi od sposobnosti svih aktera da prevaziđu nesuglasice i rade na miru i stabilnosti u regionu.
