Deca širom sveta, pa tako i u Srbiji, sve više koriste veštačku inteligenciju, a pretrage u vezi sa AI botovima su se više nego udvostručile u odnosu na prethodnu godinu, piše Kurir. Ove godine, mališani su posebno fascinirani takozvanim italijanskim brejn rot mimovima, koji predstavljaju apsurdne likove napravljene pomoću veštačke inteligencije. Ovi likovi groteskno izgledaju i nose bizarna imena poput Tralalero Tralala, Bombardino Krokodilo i Balerina Kapućina.
Povodom Međunarodnog dana deteta, kompanija „Kasperski“ objavila je godišnji izveštaj o interesovanjima dece u digitalnom svetu. Analiza koja obuhvata period od maja 2024. do aprila 2025. pokazuje da deca pokazuju sve veće interesovanje za četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kao i viralni porast italijanskih brejn rot mimova.
Brejn rot, u bukvalnom prevodu – „trulež mozga“, predstavlja sleng koji se koristi na internetu za preteranu konzumaciju bezvrednog, trivijalnog i glupog sadržaja. Italijanski brejn rot je podžanr koji se oslanja na animirane likove, AI generisane glasove i izmišljene fraze koje zvuče kao karikatura italijanskog jezika.
Ovaj fenomen je prvi put predstavljen u januaru 2025. kada je jedan korisnik Tiktoka postavio video pod nazivom „Tralalero Tralala“. Video je sadržao sliku ajkule koja nosi patike, uz muški glas sa italijanskim akcentom koji recituje besmislenu dečju pesmu. Ova kombinacija postala je viralna i korisnici su počeli masovno da kreiraju sopstvene nadrealne likove, poput glave slona s telom kaktusa u papučama ili aviona s krokodilskom glavom.
U Srbiji, deca su brzo „poludela“ za ovim trendom, a nazivi ovih stvorenja postali su uobičajeni u svakodnevnom govoru. Dok neka deca kreiraju ovaj sadržaj, većina ih ga s velikim apetitom pretražuje i konzumira.
Iako se na prvi pogled čini smešnim, sadržaj ovih mimova nije bez rizika. Pedijatar dr Saša Milićević upozorava da takav sadržaj može biti problematičan za decu u razvoju, jer može poremetiti njihov mentalni razvoj i shvatanje odnosa između realnosti i fikcije. U ranoj fazi, deca treba da stvore realan odnos prema svetu kako bi kasnije mogla da razviju unutrašnji svet kroz imaginaciju.
Prema najnovijim istraživanjima, deca uzrasta od osam do 10 godina provode u proseku šest sati dnevno ispred ekrana, dok deca uzrasta od 11 do 14 godina provode čak devet sati. Dr Milićević ističe da prekomerna upotreba telefona i nedovoljna verbalna komunikacija dovode do toga da deca kasnije počinju da govore, a njihovi rečnici postaju sve siromašniji. Takođe, sve više dece suočava se sa problemima poput kratkovidosti, krive kičme, ravnih tabana, gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.
Roditelji takođe igraju ključnu ulogu u ovom problemu, budući da i oni često provode vreme na uređajima. Dr Milićević naglašava da je važno ograničiti vreme koje deca provode na ekranima i poticati ih na aktivniju interakciju i komunikaciju.
Popularni brejn rotovi poput „Tralalero Tralala“, „Bombardino Krokodilo“ i „Balerina Kapućina“ postali su omiljeni među decom. Međutim, stručnjaci sugerišu da roditelji ne bi trebali zabranjivati ovaj sadržaj, već da bi bilo najbolje da pokažu interesovanje, gledaju zajedno s decom i razgovaraju o sadržaju. Na taj način, deca će imati priliku da razvijaju svoje mišljenje i razumevanje, uz podršku odraslih koji mogu pomoći da se njihova mašta ne usmeri u pogrešnom pravcu.
U zaključku, fenomen brejn rota može biti zabavan, ali je važno pratiti kako utiče na decu i njihov razvoj. Balans između zabave i obrazovanja je ključan, a roditelji i stručnjaci moraju raditi zajedno kako bi osigurali da deca budu izložena sadržaju koji je bezbedan i koristan za njihov razvoj.
