U tišini stvaranja sveta, dok nebo i zemlja još nisu dobili svoj oblik, otkriva se nevidljivi tok Božje volje i mudrosti. Vladika Nikolaj Velimirović nas u svojoj besedi za 28. utorak po Duhovima podseća da čovek ne može spoznati sve nebeske tajne odjednom; Bog otkriva samo onoliko koliko duša može da primi, u skladu sa njenom spremnošću i zrelošću. Danas, kroz ovu besedu, otvara nam se pogled na dva sveta – zemaljski, vidljivi, i nebeski, skriveni, a obe stvarnosti obuhvata ista Božja ljubav i istina, koja se postepeno razotkriva onima koji istrajavaju u veri i čistoći srca.
U ovoj besedi, Vladika Nikolaj ističe da je Bog stvorio nebo i zemlju, ali da je u stvaranju neba ostavio mnogo neotkrivenog. Bogovidac Mojsije nije mogao reći više od toga da je nebo stvoreno, dok je o zemlji mogao da govori mnogo detaljnije. To se dogodilo zato što su ljudi tog vremena bili nesposobni da razumeju nebeske stvari. Tek sa dolaskom Novog Zaveta, Bog je otkrio više o nebeskom svetu vernim ljudima kroz apostole.
Hrišćani su prvi počeli da vide otvoreno nebo, a Sveti Jovan Bogoslov i Stefan prvomučenik svedoče o tome. Apostol Pavle, koji je bio uznesen do trećeg neba, govori o neizrecivim rečima i nebeskim hijerarhijama. Njegov učenik Sveti Dionisije detaljno opisuje nebesku hijerarhiju, dok Mojsije opisuje svet zemaljski. Ova razlika u otkrivenju pokazuje kako Bog deli svoje tajne prema duhovnoj zrelosti onih kojima se obraća.
Vladika naglašava da je važno da budemo vredni u potrazi za istinom i da očistimo svoja srca. Strpljenje u čekanju i nepokolebljiva vera u Božiju pomoć su ključni za duhovni napredak. Bog će nam otkriti koliko je potrebno za naše spasenje u pravo vreme. Ova pouka ima značajnu vrednost za sve nas, jer podseća na važnost duhovnog rasta i pripreme za primanje Božjih milosti.
U ovoj besedi, Vladika Nikolaj ističe da se ono što nije otkriveno deci, otkriva zrelim ljudima. Ova analogija pokazuje kako duhovno uzrastanje omogućava dublje razumevanje Božijih tajni. Bog ne žuri sa otkrivanjem svojih tajni, već nas vodi kroz proces učenja i rasta. Ova mudrost je neizmerna i pokazuje kako je svaka faza našeg duhovnog razvoja važna za spasenje.
U zaključku, Vladika se obraća Gospodu, prepoznajući Njegovu mudrost i čovekoljubivost. Ističe kako nas Bog uči bez žurbe, vodeći nas ka spasenju. Ova beseda nas poziva da budemo otvoreni za Božije reči i da strpljivo čekamo na otkrivanje istine koja će nas voditi ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu. Na kraju, Vladika završava svoj govor sa hvalom i zahvalnošću Bogu, osnažujući nas u našoj veri i nadi.
