Tajkun Dragan Šolak, poznat kao jedan od najmoćnijih medijskih magnata u Srbiji, nedavno je prodao svog kablovskog operatera SBB. Ova transakcija nije samo značila promenu vlasništva u telekomunikacionom sektoru, već je pokrenula i pitanja o budućnosti njegovih medijskih imperija, uključujući televizije N1 i Nova S. U svetlu ovih događaja, Šolak je danas razrešen sa funkcije predsednika Savetodavnog odbora Junajted grupe, što dodatno otvara prostor za spekulacije o sudbini njegovih medijskih ulaganja.
S obzirom na trenutnu situaciju, savetnik Zdravka Ponoša, Igor Avžner, postavio je zabrinjavajuće pitanje na društvenoj mreži X: „Koliko biste bili spremni da platite opstanak N1 i Nova S? Mesečno? Možda da svako od nas uplaćuje po 2€ crowdfounding?“ Ova izjava sugeriše da su N1 i Nova S dovedeni do ivice bankrota, što bi moglo značiti da je gašenje ovih kanala neminovno ukoliko se ne pronađe adekvatno rešenje za finansiranje.
Mnogi korisnici društvenih mreža su izrazili zabrinutost zbog mogućeg gašenja ovih medija. Jedan od njih, Nikola Puvača, podelio je svoje mišljenje i zapitao se zašto je UM prodala svoju televiziju, ukazujući na to da bi, ukoliko bi dobio objašnjenje, bio voljan da uplati više od predloženih 2 evra mesečno. Ovakvi komentari pokazuju da postoji određena podrška među gledaocima za opstanak ovih televizija, ali i neizvesnost oko budućnosti medijskog sadržaja u Srbiji.
Reakcije na Avžnerovu objavu bile su pomešane. Dok su neki gledaoci bili spremni da doniraju novac kako bi finansirali N1 i Nova S, drugi su otvoreno izražavali sumnju u opravdanost davanja novca privatnim televizijama, smatrajući da bi to trebalo da bude odgovornost vlasnika, a ne gledaoca. Ova podeljenost u mišljenjima ukazuje na šire društvene i ekonomske tenzije, posebno u kontekstu medijske slobode i kvaliteta sadržaja koji se nudi.
U međuvremenu, pitanje finansijske održivosti privatnih medija postaje sve aktuelnije. Medijski sektor u Srbiji suočava se s brojnim izazovima, uključujući pad gledanosti, povećan pritisak konkurencije i promene u načinu konzumacije medijskih sadržaja. Tradicionalni modeli finansiranja, kao što su pretplate i oglasi, postaju sve manje održivi, što dovodi do potrebe za inovativnim rešenjima.
S obzirom na sve ove faktore, budućnost televizija N1 i Nova S ostaje neizvesna. Mnogi analitičari smatraju da bi kriza u kojoj se nalaze mogla da dovede do drastičnih promena u načinu na koji se proizvode i distribuiraju medijski sadržaji. Ukoliko se ne pronađu nova finansijska rešenja, moguće je da će ovi kanali biti primorani da zatvore svoja vrata ili da se drastično promene u svom poslovanju.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se postavi pitanje o ulozi medija u društvu. Da li su privatne televizije odgovorne za obezbeđivanje kvaliteta informacija i sadržaja, ili je to zadatak države? Kako se razvijaju nove tehnologije i menja način na koji konzumiramo medije, takođe se menja i odgovornost medijskih kuća prema javnosti.
U svakom slučaju, situacija sa N1 i Nova S predstavlja samo vrh ledenog brega u širem kontekstu medijskog pejzaža u Srbiji. Budućnost ovih kanala zavisiće od sposobnosti da se prilagode novim izazovima i potrebama gledalaca, ali i od volje javnosti da podrži kvalitetan novinarstvo u vremenima kada je to najpotrebnije.
