Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović izjavio je za RTS da je najveći problem Naftne industrije Srbije (NIS) neizvesnost, s obzirom na trenutne američke sankcije koje traju već tri meseca. U ovom kontekstu, Obrenović ističe da su svi scenariji za razrešenje situacije mogući, uključujući i model prinudne uprave, pa čak i nacionalizaciju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je 15. januar krajnji rok za donošenje odluka koje se tiču NIS-a.
U međuvremenu, pojavila se informacija da je Državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOK sve bliža kupovini ruskog kontrolnog udela u NIS-u, što je prenelo nekoliko medija, uključujući Fajnenšel Tajms. Ova situacija dolazi u trenutku kada se očekuju vesti iz Moskve o mogućem postizanju kratkoročnog ugovora o snabdevanju gasom, dok se istovremeno razmatra mogućnost diverzifikacije izvora snabdevanja.
Obrenović je naglasio da su mađarski MOL i kompanija iz Emirata potencijalni kupci, ali je odbio da spekuliše o tome koja je opcija realnija. On smatra da bi eventualna saradnja sa kompanijom ADNOK mogla doprineti nastavku rada NIS-a, ali se postavlja pitanje koliko bi to bilo prihvatljivo za američku stranu. Takođe, istakao je da je ključno oduzeti efektivnu kontrolu od ruske strane.
Na pitanje zašto ruski vlasnici odugovlače sa prodajom svojeg dela u NIS-u, Obrenović je objasnio da Rusi imaju različite situacije kada je reč o kompanijama u Evropi. U nekim slučajevima su spremni na prodaju, ali se suočavaju sa nedostatkom zainteresovanih kupaca, što je slučaj i s Rosnjeftom u Nemačkoj. Takođe, Obrenović ne isključuje mogućnost da politika igra ulogu u ovom procesu, s obzirom na tenzije koje postoje između Srbije i Rusije.
U slučaju da Srbija odluči da pređe na model prinudne uprave, Obrenović ukazuje na pitanje koliko će to biti prihvatljivo ruskoj strani. Njegovo mišljenje je da je interes Srbije da NIS nastavi sa poslovanjem, što je ultimativni cilj. Ako dođe do direktne eksproprijacije, to bi moglo biti shvaćeno kao nečija vrsta „puzajuće eksproprijacije“.
Kada je reč o mogućnosti povećanja udela Srbije u NIS-u, Obrenović objašnjava da je Srbija već pokušala da otkupi deo kompanije, ali nije dobila odgovor sa ruske strane. On podseća da je 15. januar postavljen kao krajnji rok, što ostavlja dovoljno vremena za pregovore, jer se transakcije ne odvijaju preko noći.
Obrenović veruje da će pregovori o NIS-u imati uticaj i na gasni aranžman. U ovom trenutku, Srbija nastavlja da uvozi ruski gas, ali se razmatra i mogućnost uvoza gasa iz Azerbejdžana, kao i iz Mađarske, iako taj pravac trenutno nije operativan. Očekuje da će pritisak na Srbiju rasti do kraja godine.
Predsednik Vučić je izjavio da postoje tri moguća scenarija za NIS, pri čemu je 15. januar krajnji rok i Srbija ne sme da ugrozi svoj finansijski sistem. Prva mogućnost je da SAD daju dozvolu za rad ili povuku sankcije, što je malo verovatno. Druga je da Rusi prodaju većinu akcija NIS-a nekim svojim partnerima, dok je treća opcija da Srbija deluje kao država, što bi se moglo desiti odmah nakon isteka roka od 37 dana.
U svetlu ovih događaja, Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa NIS-om, a odluke koje budu donesene će imati dugoročne posledice kako na ekonomiju Srbije, tako i na njene energetske politike. Očekuje se da će se situacija dodatno razvijati u narednim nedeljama, a svi akteri prate razvoj događaja sa velikom pažnjom.
