Izrael je 13. juna 2025. godine započeo ofanzivu protiv Irana, tvrdeći da je Teheran „blizu dobijanja nuklearnog oružja“. Ova situacija je dovela do eskalacije sukoba između dve zemlje, uz uzvratne napade Irana balističkim raketama. U međuvremenu, stručnjaci ukazuju na to da Izrael, kao jedina država na Bliskom istoku koja poseduje nuklearno oružje, nikada nije javno priznao svoj nuklearni program.
Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), Iran trenutno ima uranijum obogaćen do 60% čistoće, ali stručnjaci objašnjavaju da je za proizvodnju nuklearne bombe potrebno obogaćenje iznad 90%. Izrael, koji nikada nije potpisao Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), izbegava inspekcije koje su obavezne za potpisnice ovog sporazuma. Iako je član IAEA, Izrael nema obavezu da dozvoli inspekcije svojih nuklearnih postrojenja.
Informacije o izraelskom nuklearnom programu su uglavnom rezultat curenja informacija, izveštaja američkih vlasti i procena međunarodnih agencija. Izraelski nuklearni inženjer Mordehaj Vanunu je 1986. godine otkrio detalje o izraelskom nuklearnom programu, što je dovelo do njegovog hapšenja i višegodišnje zatvorske kazne.
Zvanična politika Izraela po pitanju nuklearnog oružja, poznata kao amimut, podrazumeva namernu dvosmislenost, što znači da ni ne potvrđuju ni ne negiraju posedovanje nuklearnog oružja. Ova politika, prema stručnjacima, omogućava Izraelu da se brani od potencijalnih pretnji bez suočavanja s političkim ili moralnim posledicama koje bi nosilo priznanje postojanja nuklearnog arsenala.
U poslednje vreme, Izrael se suočava s kritikama zbog svoje tajne politike, a analitičari ističu da bi napuštanje strategije amimuta moglo dovesti do eskalacije nuklearne proliferacije u regionu. Takođe, stručnjaci upozoravaju da je nedostatak transparentnosti u vezi s izraelskim nuklearnim programom prepreka uspostavljanju zona bez nuklearnog oružja na Bliskom istoku.
Prema nekim procenama, Izrael trenutno ima između 90 i 200 nuklearnih bojevih glava. Ove procene se temelje na analizi rada njegovih nuklearnih postrojenja, kao što je reaktor u Dimoni, koji nije pod kontrolama IAEA. U međuvremenu, Iran je potpisao NPT 1970. godine, ali je nakon izraelskog napada najavio nameru da se povuče iz ovog sporazuma.
Međunarodna zajednica i dalje se suočava s izazovima u vezi s izraelskim nuklearnim kapacitetima, dok se strahovi od nuklearne trke u regionu povećavaju. U svetlu trenutne situacije, postoji zabrinutost da bi bilo kakvo širenje nuklearnih kapaciteta moglo dovesti do ozbiljnih posledica po bezbednost Bliskog istoka.
