Stiglo je toplo vreme, što znači da je počela sezona kupanja na bazenima, rekama i jezerima. Iako voda pruža osveženje, ona takođe nosi i određene rizike. Ivan Jovanović, spasilac Crvenog krsta Srbije, naglašava da je prevencija najvažniji korak ka bezbednom letu i sprečavanju nesreća.
„Što bolje radimo na prevenciji, manje će biti povređivanja i situacija koje mogu dovesti do utapanja“, ističe Jovanović. Njegov osnovni savet je da se uvek biraju uređena kupališta, gde postoji spasilačka služba koja je prva linija odbrane u slučaju opasnosti. Spasioci su tu da nadziru kupače, brzo reaguju i pruže prvu pomoć kada je to najpotrebnije.
Jovanović upozorava na ponašanja koja najčešće dovode do opasnih situacija. Trčanje van bazena je jedno od najčešćih rizičnih ponašanja. Pločice su obično mokre i klizave, što može dovesti do povreda, kao što su posekotine ili prelomi. Spasioci često obraćaju pažnju na to i upozoravaju mlađe kupače da ne trče.
Guranje je još jedno rizično ponašanje. U želji da nekoga gurnu u bazen, ljudi mogu izazvati ozbiljne povrede ili čak utapanje. Jovanović naglašava važnost poštovanja pravila na bazenima, kao što su zabrana skakanja ili zaranjanja po dnu bazena. Na nekim velikim bazenima postoje dodatna pravila koja se odnose na korišćenje lopti i drugih pomagala.
Kada je reč o neplivačima, Jovanović savetuje da biraju bazene sa odgovarajućom dubinom. U slučaju da padnu kroz šlauf ili upadnu u vodu, dno bi trebalo da bude blizu, kako bi se smanjila opasnost od utapanja. On se takođe osvrnuo na situacije kada se događaju nesreće, kao što je primer sa Svetskog prvenstva gde je takmičarka ostala na dnu bazena, a da to nije primetio niko osim njenog trenera.
U slučaju da primetite nekoga ko se davi, Jovanović savetuje opreznost. “Osoba koja se davi je u panici i ne razmišlja racionalno. Može nesvesno povući i spasioca pod vodu. Zato, ako niste obučeni, ne ulazite u vodu, već pokušajte da pomognete sa obale”, naglašava on.
Crveni krst Srbije planira da u skladu sa pravilima Ministarstva sporta započne izdavanje dozvola za rad spasilaca na vodi. Jovanović objašnjava kako postati spasilac. Obuke za spasioca na vodi sprovode i druga udruženja, kao i visokoškolske ustanove u Srbiji. Pre početka obuke, kandidati moraju ispuniti određene preduslove. Nakon toga, polaznici pristupaju stručnom osposobljavanju koje obuhvata nekoliko nastavnih predmeta neophodnih za sticanje zvanja spasioca na vodi.
Program sadrži proveru plivačkih veština, kao i savladavanje tehnika spasavanja i pružanja prve pomoći. Nakon završene obuke, kandidati polažu završni ispit ili proveru praktičnih veština, čime stiču odgovarajuće zvanje. Jovanović naglašava da osposobljavanje nije previše zahtevno za dobre plivače, ali je važno savladati tehnike prve pomoći, koje su ključne za pravovremeno pružanje pomoći ugroženim osobama.
Kako se sezona kupanja nastavlja, važno je da svi kupači budu svesni rizika i pridržavaju se saveta spasilaca. Samo na taj način možemo uživati u letnjim mesecima bez neželjenih incidenata.
