VAŠINGTON – Svet je 2023. godine doživeo rekordne temperature u okeanima širom sveta, kada je morska voda bila znatno toplija od proseka. Rezultati nove studije objavljene u naučnom časopisu Science pokazuju da je čak 96 odsto mora i okeana širom sveta bilo pogođeno ovim ekstremnim vremenskim fenomenom, a toplotni talasi su trajali u proseku četiri puta duže nego što je istorijski zabeleženo.
Povišene temperature površinskih slojeva okeanske vode imaju značajan uticaj na globalnu klimu i vremenske prilike, kao i šire posledice po morske ekosisteme. Talasi vrućine u okeanima nisu novina, ali je 2023. godina donela nagli i izuzetno intenzivan porast njihovog trajanja i geografske rasprostranjenosti. Autori studije ukazuju na vezu između ovih fenomena i klimatskih promena, naglašavajući da su zabeležili nikada ranije viđeni rast u broju i intenzitetu morskih toplotnih talasa.
Toplotni talasi u moru već imaju ozbiljne posledice po morski život, dovodeći do masovne smrtnosti i izbeljivanja koralnih grebena. Ove promene narušavaju ribolov i ugrožavaju sigurnost u snabdevanju hranom. Rajan Volter, okeanograf sa Kalifornijskog politehničkog univerziteta, ističe da su toplotni morski talasi danas jedna od najvećih pretnji za morske ekosisteme širom sveta.
Osim što utiču na morski život, toplija morska voda ima i uticaj na ekstremnije vremenske prilike na kopnu, uključujući intenzivnije oluje i povišene temperature. Najnovija studija koristi satelitske podatke i informacije o okeanskim strujama, pokazujući da su toplotni talasi trajali prosečno 120 dana, što je četiri puta duže nego što je bilo u poslednje četiri decenije. Pogođeno je čak 96 odsto okeana, dok je u prethodnih 40 godina taj procenat iznosio oko 73,7 odsto.
Posebne tačke „žarišta“ uključuju severni deo Atlantskog okeana, kao i severne, južne i tropske delove Tihog okeana. Istraživači ukazuju na uzroke poput povećanog broja sunčevih zraka zbog manje oblačnosti, oslabljenog vetra i promena u okeanskim strujama, sve podstaknuto globalnim zagrevanjem.
Postoji zabrinjavajuća mogućnost da se približavamo takozvanom „prelomnom trenutku“, nakon kojeg povratka na prethodno stanje neće biti, objašnjava Volter. Prekretnice je teško precizno odrediti, ali se veruje da bi promene u jednom faktoru mogle uticati na mnoge druge.
Godina 2023. bila je pod uticajem prirodnog fenomena El Ninjo, koji podiže toplu vodu sa dubina Pacifika ka površini. Iako je El Ninjo doprineo visokoj temperaturi vode, zabeleženi podaci i rekordi prevazilaze uobičajene efekte ovog fenomena, naglašavaju naučnici. Glavni pokretač ostaje globalno zagrevanje, zbog čega je od ključnog značaja smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Podaci za 2024. i prve mesece 2025. godine potvrđuju da okeani ostaju topliji nego što je uobičajeno, uprkos prestanku El Niño efekta. U junu 2025. godine čak 72 odsto mora i okeana bilo je toplije od proseka za period 1993-2022, a 20 odsto površine okeana iskusilo je toplotni talas visokog intenziteta.
Toplota u moru primetna je i u severnom delu Evrope, gde toplije vode dovode do češćih pojavljivanja meduza koje izazivaju bolne ujede. U Kaliforniji se zbog toplijih voda sve češće pojavljuju i otrovne morske zmije, koje inače potiču sa ekvatorijalnih područja.
Sve ove promene ukazuju na hitnu potrebu za delovanjem na globalnom nivou kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i zaštitili morski ekosistemi, koji su ključni za održavanje životne sredine i ljudske sigurnosti.
