Svetske cene hrane su u martu 2024. godine porasle drugi mesec zaredom, dostigavši najviši nivo od septembra 2025. godine, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ovaj rast obuhvata sve kategorije hrane, što ukazuje na složene ekonomske pritiske koje utiču na globalno tržište.
FAO indeks cena hrane (FFPI) je porastao na 128,5 poena, što predstavlja povećanje od 2,4% u odnosu na februar 2024. godine. Ovaj indeks prati mesečne promene cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda i pokazuje opštu tendenciju rasta troškova hrane na svetskom nivou.
Jedan od glavnih faktora koji su doprineli ovom povećanju jeste rast cena žitarica, koji je porastao za 1,5% u odnosu na februar, dostigavši 110,4 poena. Cene pšenice su se povećale za 4,3%, dok su cene kukuruza, ječma i sirka takođe porasle. Nasuprot tome, cene pirinča su pale za 3% zbog slabije potražnje i većih zaliha, što ukazuje na razlike u dinamici tržišta različitih žitarica.
Pored žitarica, vrednost indeksa biljnih ulja je takođe zabeležila značajan rast od 5,1%, dostigavši 183,1 poen, što je najviši nivo od sredine 2022. godine. Ova poskupljenja su primećena kod različitih vrsta biljnih ulja, uključujući palmino, sojino, suncokretovo i ulje od repice. Rasti cena biljnih ulja često su povezani sa globalnim promenama u potražnji i proizvodnji, što može imati dalekosežne posledice na prehrambeni sektor.
Cene mesa su takođe porasle, sa indeksom koji je dostigao 127,7 poena, što predstavlja povećanje od 1%. Ovo poskupljenje je uglavnom rezultat rasta cena svinjskog mesa u Evropskoj uniji, usled sezonske potražnje. Goveđe meso, posebno iz Brazila, takođe je poskupelo, dok su cene živinskog i ovčijeg mesa beležile pad. Ove promene ukazuju na složenu prirodu tržišta mesa, gde sezonski faktori igraju ključnu ulogu.
Vrednost indeksa mlečnih proizvoda je porasla za 1,2% na 120,9 poena, što je prvi rast od jula 2025. godine. U ovom segmentu, poskupljenja su zabeležena kod mleka u prahu i maslaca, dok su cene sira nastavile da padaju, posebno u Evropi, usled veće proizvodnje i slabije izvozne potražnje. Ova situacija ukazuje na promene u strukturi ponude i potražnje, koje mogu uticati na stabilnost cena u budućnosti.
Jedan od najozbiljnijih skokova bio je zabeležen kod šećera, čije su cene porasle za 7,2% na 92,4 poena, dostigavši najviši nivo od novembra 2025. godine. Ovaj rast cena povezan je sa višim cenama nafte i očekivanjima da će Brazil preusmeriti više šećerne trske u proizvodnju etanola. Ovaj trend može dodatno uticati na globalnu proizvodnju šećera i njene cene, a samim tim i na prehrambenu industriju u celini.
Iako je vrednost FFPI viša za 1% u odnosu na mart 2025. godine, ona je i dalje niža za 19,8% u poređenju sa rekordnim vrednostima zabeleženim u martu 2022. godine. Ova razlika ukazuje na to da i dalje postoji određeni nivo stabilnosti na tržištu hrane, ali i na izazove s kojima se sektor suočava u kontekstu globalne ekonomske situacije.
U zaključku, trenutne tendencije u cenama hrane ukazuju na kompleksne izazove za proizvođače, potrošače i vlade širom sveta. Povećanje cena u skoro svim kategorijama hrane može imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju, prehrambenu sigurnost i životni standard ljudi, čime se dodatno naglašava potreba za praćenjem i analizom tržišnih kretanja u budućnosti.
