Svetska banka je na Okruglom stolu o globalnom državnom dugu (GSDR) u Vašingtonu naglasila sve veće rizike povezane sa zaduživanjem i preporučila mere za restrukturisanje duga u specijalnom priručniku. Ova situacija se dodatno komplikuje u svetlu trenutnih ekonomskih izazova, posebno za zemlje sa niskim prihodima (LIC) i tržištima u razvoju (EM).
Pre pandemije COVID-19, nivo javnog duga u ovim zemljama bio je već na visokom nivou, a pandemija je dodatno pogoršala situaciju. Svetska banka ukazuje na to da su se nakon prvobitnog šoka neki aspekti stabilizovali, ali da mnoge zemlje i dalje ostaju ozbiljno ugrožene. U ovim zemljama, izazovi vezani za servisiranje duga postaju sve veći, a visoki troškovi kamata i potreba za refinansiranjem usisavaju sredstva koja bi inače bila usmerena na razvojne projekte.
U saopštenju Svetske banke se ističe kako, iako je dug mnogih zemalja još uvek održiv, visoki troškovi zaduživanja postavljaju pretnju njihovim budžetima. Ovo se posebno odnosi na investicije koje su ključne za obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. Ove oblasti su esencijalne za dugoročni razvoj i prosperitet, a njihovo zapostavljanje može dovesti do ozbiljnih posledica po ekonomski rast i društveni napredak.
Preporučene mere restrukturisanja duga uključuju strategije koje će pomoći zemljama da bolje upravljaju svojim dugovima i smanje pritisak koji visoki nivoi zaduživanja vrše na njihove ekonomije. Svetska banka predlaže da se fokusiraju na održivost duga i da se razviju fleksibilniji mehanizmi za servisiranje duga, što može uključivati pregovore sa kreditorima i preispitivanje postojećih dugova.
Osim toga, važno je da zemlje sa niskim i srednjim prihodima razviju adekvatne politike fiskalne odgovornosti kako bi se osiguralo da se sredstva koriste efikasno i da se minimiziraju rizici od dodatnog zaduživanja. Transparentnost u upravljanju javnim finansijama je ključna za jačanje poverenja među investitorima i međunarodnim partnerima, što može otvoriti vrata za nove prilike finansiranja.
Pandemija COVID-19 se pokazala kao katalizator za mnoge ekonomske i socijalne probleme, a države su se suočile sa teškim odlukama u vezi sa zaduživanjem. Mnoge su bile prinuđene da se zaduže kako bi obezbedile sredstva za borbu protiv pandemije, ali je sada ključno pronaći ravnotežu između kratkoročnih potreba i dugoročnog održivog razvoja.
Svetska banka takođe upozorava na globalne posledice neodrživih nivoa javnog duga, koje mogu uticati na međunarodnu stabilnost i ekonomski rast. U svetlu rastuće inflacije i promenljivih tržišnih uslova, zemlje sa slabijom ekonomijom mogu se suočiti sa još težim izazovima. Ove zemlje često nemaju dovoljno resursa ili kapaciteta da adekvatno reaguju na ekonomske krize, što dodatno otežava njihovu poziciju na globalnoj sceni.
U ovom kontekstu, saradnja između zemalja, kao i između država i međunarodnih finansijskih institucija, postaje sve važnija. Pristupi zasnovani na zajedničkom radu i razmeni znanja mogu pomoći zemljama u razvoju da bolje razumeju svoje izazove i pronađu efikasna rešenja.
Na kraju, važno je naglasiti da se održavanje fiskalne stabilnosti ne može postići bez snažnog liderstva i vizije. Zemlje moraju raditi na izgradnji otpornijih ekonomija koje će biti sposobne da se nose sa budućim izazovima, a to zahteva dugoročnu posvećenost i strateško planiranje. Svetska banka će nastaviti da pruža podršku zemljama u razvoju kako bi se osigurala održivost javnih finansija i ekonomski rast na globalnom nivou.
