Malo je onih koji po stažu mogu da se porede sa Svetislavom Pešićem, bivšim selektorom Srbije. Osvajao je sve, postao poštovan širom planete, a sudeći po rezultatima u Bajernu ove sezone, koji je preuzeo nakon što se klub rastao sa Gordonom Herbertom, deluje da bi mogao čuveni Piroćanac da provede još koju godinu u Evroligi, iako je već zagazio u 77. godinu života.
Pešić je, govoreći za nemački list „Die Zeit“, istakao kako je naučio da mirno spava posle utakmica, bez obzira na rezultat. „Spavam veoma dobro. Na početku karijere sve sam doživljavao mnogo emotivnije. Sada imam iskustvo i postao sam smireniji. I imam svoju filozofiju na koju mogu da se oslonim,“ rekao je Pešić, dodajući da to važi za sve aspekte njegovog trenerskog posla, od metoda treninga do načina komunikacije sa igračima.
Na pitanje da li je naučio mnogo od kolega, Pešić je odgovorio da je svaki trener to radio, posebno se osvrnuvši na period kada je bio selektor Nemačke od 1987. godine. „Imao sam vremena da putujem i gledam kako drugi rešavaju probleme. Potpuno sam se posvetio košarci. Ako mislite da sve radite savršeno, ne možete da se razvijate,“ rekao je.
Kada su ga novinari pitali da li je ikada pomislio da je savršen, Pešić je priznao da je na trenutak pomislio da njegovi timovi pobeđuju samo zbog njega, ali je shvatio da „ne postoje geniji“. „Razumeo sam da mogu da pobeđujem samo zajedno sa timom,“ rekao je bivši selektor, naglašavajući važnost timskog rada.
Prelazeći na temu reprezentacije, Pešić je rekao da neće raditi ništa nakon rastanka sa Srbijom. „Nisam želeo ništa da radim do kraja ove sezone. Hteo sam da imam više vremena za porodicu, posebno za svoju suprugu Veru. Onda me je pozvao Herbert Hajner, predsednik Bajerna, da preuzmem tim,“ rekao je.
Na pitanje da li mu je supruga rekla da mora na pauzu, Pešić je otkrio da je prvo želeo da razgovara sa njom pre nego što je prihvatio ponudu. „Rekla je da, ako te predsednik zove, ne možeš da kažeš ‘ne’. Ne bih prihvatio nijedan drugi klub, ali se sa Bajernom identifikujem sto odsto. To je moj klub, klub mog srca,“ naglasio je.
Ipak, Pešić je naglasio da se kraj njegove trenerske karijere nazire. „Kao što pišem u knjizi: jednom trener – uvek trener. Uvek ću biti uključen u košarku, držaću predavanja, ali kao glavni trener ne mogu više. Posle ove sezone, stvarno je dosta,“ rekao je, dodajući da želi da provodi više vremena u svom rodnom Pirotu i sa svojom porodicom.
Pešić je naveo da se zbog posla oseća mlađe nego što jeste. „To je velika prednost ovog posla, jer ne idem na večere sa ljudima mojih godina koji stalno pričaju o zdravstvenim problemima. Ne sviđa mi se sve što mladi igrači rade, ali njihova želja za napredovanjem me motiviše,“ rekao je.
Na kraju, Pešić je istakao da ga brojne nagrade ne zanimaju toliko koliko uživanje u svom poslu. „Na kraju, nije me mnogo briga. Drago mi je zbog nagrada koje sam do sada dobio, ali važnije mi je to što se i dalje radujem svakom jutarnjem treningu. Živim život vrlo intenzivno i očekujem isti intenzitet od ljudi oko sebe,“ zaključio je bivši selektor Srbije i Nemačke.
