Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske i reditelj Denis Bojić izjavio je da je osnivanje ovog centra prvi put omogućilo srpskom narodu da ima instituciju koja okuplja svedočanstva o njegovom ratnom stradanju. On je za Tanjug napomenuo da već postoje različite ustanove u Republici Srpskoj i Srbiji koje su dokumentovale ratne zločine i aspekte neposredne srpske istorije, ali da je prikupljanje svedočanstava specifičnost Memorijalnog centra, osnovanog pre više od godinu dana.
Bojić je istakao da članovi porodica koje su izgubile voljene tokom ratnih dešavanja ili su svedoci tih događaja imaju priliku da podele svoja svedočanstva. „Ako stanete pred majku koja je izgubila dva sina i zamolite je da podeli svoj bol i najdublja osećanja, morate znati šta radite. Vi primate tu bol na sebe i arhivirate to iskustvo kako bi ga prezentovali celom srpskom narodu i čovečanstvu“, rekao je Bojić.
On je podsetio da je Republika Srpska tokom ratova devedesetih godina izgubila više od 35.000 civila i vojnika, a u centru se takođe bave žrtvama NATO bombardovanja i sudbinama otetih Srba sa Kosova i Metohije. „Suština svega je da smo prvi put pružili priliku pojedincima da sami grade nacionalnu istoriju“, dodao je Bojić.
Memorijalni centar ima za cilj da edukuje decu o njihovim precima i načinu na koji su stradali, kao i da se fokusira na međunarodne aktivnosti i prezentaciju važnih istorijskih događaja. Bojić je naglasio da se kroz individualne priče može ispričati tragedija jedne porodice, jednog mesta, a na kraju i jednog naroda.
Govoreći o inspiraciji za rad centra, Bojić je spomenuo film „Šindlerova lista“ i proces prikupljanja svedočanstava o holokaustu, naglašavajući da Memorijalni centar radi sličan posao za srpski narod. „Vremena nemamo puno jer ogroman broj svedoka, nažalost, preminuo“, rekao je Bojić, dodajući da je proces prikupljanja svedočanstava hitan.
Planira se izgradnja multimedijalnog muzeja koji će biti otvoren za posete, a svedočanstva će biti integrisana u obrazovni sistem ili će ga podržati. Bojić je takođe ukazao na stradanje Srba tokom dva svetska rata i ratova devedesetih, objašnjavajući da je pravoslavlje često bio motiv za te događaje.
Prema njegovim rečima, porodice žrtava traže priznanje društva za svoje gubitke, ističući da je njihova bol istorijsko-politička obaveza srpskog naroda da izgradi bolje i pravednije društvo. Bojić je naveo da je obducent Zoran Stanković, koji je obdukovao više od 7.500 srpskih žrtava, bio ključna figura u dokumentovanju srpskih stradanja.
Osim toga, Bojić je naglasio da je njihova primarna obaveza da ne dozvole da se ostavi prazan prostor za interpretacije srpske istorije. On je ukazao na izazove s kojima se suočavaju u međunarodnom kontekstu, ističući potrebu za upornošću u borbi za priznavanje srpskog stradanja.
„Svaki narod ima pravo na svoje žrtve, svako ima pravo na svoje suze“, rekao je Bojić, dodajući da srpski narod takođe ima pravo na poštovanje svojih žrtava. On je istakao da dokumentarni film može promeniti pojedinca i njegov pogled na svet, naglašavajući važnost ličnog svedočenja.
Na kraju, Bojić je pozvao sve one koji su svedočili o srpskom stradanju da ostave svoje svedočanstvo na stranicama Memorijalnog centra, ističući da će ta svedočanstva postati neprocenjiva i istorijski važna. „To je suština“, zaključio je Bojić, pozivajući na akciju i učestvovanje u očuvanju srpske kolektivne memorije.
