Ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu na sadašnjem nivou, Zemlja bi već za tri godine mogla da pređe granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, upozoravaju više od 60 vodećih svetskih klimatologa u najnovijoj proceni stanja planete. Ovo upozorenje dolazi nakon što su naučnici analizirali trenutne trendove i uticaje klimatskih promena koje su već postale evidentne u različitim delovima sveta.
U istorijskom Pariskom sporazumu iz 2015. godine, skoro 200 država obavezalo se da će raditi na smanjenju emisija kako bi ograničile porast globalne temperature ispod 1,5 stepeni u poređenju sa nivoima iz kasnog 19. veka. Ovaj cilj je postavljen kako bi se izbegli najteži efekti klimatskih promena, koje uključuju ekstremne vremenske uslove, porast nivoa mora i gubitak biodiverziteta.
Ipak, najnovije informacije sugerišu da se globalna zajednica suočava sa ozbiljnim izazovima u postizanju ovog cilja. Prema rečima profesora Pirs Fostera sa Univerziteta u Lidsu, koji je glavni autor izveštaja, situacija se pogoršava. „Stvari se kreću u pogrešnom pravcu. Zemlja se zagreva, nivo mora ubrzano raste, a sve promene koje sada vidimo bile su predviđene i direktno su povezane sa ekstremno visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte“, rekao je Foster, prenosi BBC.
Ova procena dolazi u trenutku kada svet beleži sve više ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase, poplave i uragane. Ovi događaji nisu samo vezani za povećanje temperature, već imaju i dalekosežne posledice na poljoprivredu, zdravlje ljudi i ekonomiju. Klimatske promene utiču na sve aspekte života na planeti i postavljaju dodatni pritisak na vlade da preduzmu hitne mere.
U nedavnoj analizi, naučnici su upozorili da bi ukoliko se emisije ne smanje, učestalost i intenzitet ovih ekstremnih događaja mogli drastično porasti. U mnogim delovima sveta, poljoprivrednici se suočavaju sa sušama i smanjenim prinosima, dok se u obalnim područjima ljudi suočavaju sa porastom nivoa mora i rizikom od poplava.
Iako su mnoge zemlje uložile napore da smanje svoje emisije, globalni napori su i dalje nedovoljni. Većina država još uvek zavisi od fosilnih goriva kao glavnog izvora energije, što dodatno otežava postizanje ciljeva postavljenih u Parizu. Takođe, rast populacije i povećana potražnja za energijom dodatno komplikuju situaciju.
Naučnici ističu da je ključno da se sve države, posebno one sa najvećim emisijama, angažuju u smanjenju svojih ugljeničnih otisaka. To uključuje prelazak na obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija, kao i unapređenje energetske efikasnosti u industriji i transportu.
U međuvremenu, aktivisti i ekološke organizacije pozivaju na hitne akcije i veće angažovanje javnosti kako bi se podigla svest o klimatskim promenama. Mnogi veruju da bi edukacija i informisanje građana mogli pomoći da se stvori veći pritisak na vlade da preduzmu konkretne korake prema održivijoj budućnosti.
Kao odgovor na ove izazove, neki naučnici predlažu nove pristupe, uključujući geo-inženjering kao moguću opciju za smanjenje efekata klimatskih promena. Međutim, ovaj pristup je kontroverzan i zahteva dalje istraživanje i razmatranje potencijalnih rizika.
S obzirom na trenutne trendove i predstojeće izazove, svet se suočava sa hitnom potrebom za kolektivnim delovanjem. Bez drastičnog smanjenja emisija, granica od 1,5 stepeni može postati neostvariva, sa dalekosežnim posledicama po planetu i sve njene stanovnike. Klimatska kriza zahteva zajednički odgovor, a vreme za delovanje je sada.
