ZAGREB – Hrvatska je donela odluku da proglasi paroha Mijajla Backovića iz Tivta, koji pripada Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve, nepoželjnim. Ova odluka rezultirala je zabranom njegovog ulaska u zemlju, kako su preneli podgorički mediji, uključujući i dnevnik Pobjeda.
Prema informacijama, odluku su doneli nadležni organi na nivou službi bezbednosti, a sama mera je deo šireg okvira koji se odnosi na bezbednost i odnose između država u regionu. Ovakvi potezi ukazuju na rastuću napetost između Hrvatske i Crne Gore, posebno u kontekstu verskih i nacionalnih identiteta.
Mijajlo Backović je postao poznat nakon što je prošle godine učestvovao na skupu u kojem je zatraženo uklanjanje spomen-ploče koja se nalazi na mestu nekadašnjeg logora u Morinju. Ova ploča predstavlja kontroverznu tačku u istoriji, s obzirom na to da se povezuje sa stradanjima u Drugom svetskom ratu. Njegova akcija je naišla na podeljene reakcije u javnosti, s jedne strane podršku onih koji smatraju da je potrebno priznati istorijske greške, dok su s druge strane bili oni koji su smatrali da se time preispituju nacionalne vrednosti.
Odluka Hrvatske da proglasi Backovića nepoželjnim dolazi u trenutku kada su odnosi između Beograda i Zagreba, kao i između Crne Gore i Hrvatske, već na tankom ledu. U poslednje vreme, teme vezane za istoriju, identitet i pravoslavlje postaju sve više predmet političkih rasprava i sukoba. Naime, pitanja oko pravoslavne crkve i njenog uticaja na društvo često izazivaju tenzije u regionu, a odluka o Backoviću može se posmatrati kao deo šireg trenda u kojem se verski lideri i njihove akcije stavljaju u kontekst nacionalne sigurnosti.
Reakcije na ovu vest su varirale. Neki analitičari smatraju da ovakve mere mogu dodatno pogoršati odnose između država, dok drugi smatraju da su potrebne kako bi se obezbedila javna sigurnost i stabilnost. U svakom slučaju, ovaj potez ukazuje na to da su granice između religije i politike u regionu često zamagljene, a odluke koje se donose na nivou bezbednosti mogu imati dalekosežne posledice na društvene odnose.
Takođe, važno je napomenuti da je Crna Gora, kao država koja se suočava sa sopstvenim unutrašnjim izazovima, uključujući političke podele i tenzije oko identiteta, podložna uticaju ovakvih odluka. Mijajlo Backović, kao sveštenik, predstavlja simbol borbe za pravdu i priznavanje istorije, ali i izazov za vlasti koje se suočavaju sa potrebom da obezbede stabilnost u društvu.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati. Odluke poput ove mogu postaviti presedan za buduće interakcije između različitih religijskih i nacionalnih grupa, a takođe mogu uticati na percepciju Crne Gore kao zemlje koja se trudi da izgradi stabilne odnose sa svojim susedima.
Kako se region nastavlja suočavati sa pitanjima identiteta, istorije i prava, može se očekivati da će ovakvi incidenti postati sve učestaliji, dok se politički lideri bore za prevlast u narativima koji oblikuju budućnost Balkana. U tom kontekstu, pitanje nepoželjnosti pojedinaca kao što je Mijajlo Backović može otvoriti nova pitanja o slobodi govora, verskoj toleranciji i pravima pojedinaca u društvu.
