Napad na rusku ambasadu u Švedskoj, koji se dogodio nedavno, izazvao je oštre reakcije iz Moskve. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da je ovaj incident jasan znak da je Švedska izgubila kontrolu nad svojom bezbednošću, kako unutrašnjom, tako i spoljašnjom, nakon što je postala članica NATO-a. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u svetu pojačavaju tenzije između Rusije i zemalja članica NATO-a, posebno u kontekstu vojnog sukoba u Ukrajini.
Zaharova je naglasila da su ovakve provokacije ne samo pretnja ruskoj diplomatskoj misiji, već i lokalnim stanovnicima. „Izgleda da je Švedska, nakon ulaska u NATO, izgubila kontrolu nad unutrašnjom i spoljašnjom bezbednošću“, rekla je ona. Ova izjava odražava zabrinutost Moskve da bi ovakvi incidenti mogli postati učestaliji, posebno u svetlu sve većih tenzija između Rusije i zapadnih zemalja.
Prema informacijama iz ruskih medija, ruska ambasada u Švedskoj je ponovo napadnuta dronom, pri čemu je na njenoj teritoriji bačena plastična kesa sa bojom. Ovaj incident nije prvi takve vrste. Ranije je zabeležen sličan napad 25. maja, a zatim su usledili napadi 17. juna, 5. jula i 21. avgusta na rusko trgovinsko predstavništvo u Stokholmu. Ovi napadi su dodatno pogoršali odnose između Moskve i Stokholma, a ruska vlada je više puta tražila objašnjenja i sigurnosna uverenja od švedskih vlasti.
U svojoj izjavi, Zaharova je napomenula da je Moskva više puta pokretala pitanja bezbednosti sa Stokholmom, ali su odgovori koje su dobili bili nedovoljni. Švedske vlasti su, prema njenim rečima, obećavale da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi obezbedile sigurnost diplomatskih misija, ali očigledno to nije bilo dovoljno da se spreče ovakvi incidenti.
Ovaj napad se dešava u kontekstu sve jačih pritisaka i sukoba između Rusije i zapadnih zemalja, a posebno u svetlu prošlogodišnjeg rata u Ukrajini. Švedska je, kao i mnoge druge evropske zemlje, pojačala svoje vojne i bezbednosne mere u svetlu rastuće pretnje od strane Rusije. Međutim, Zaharova je ukazala na to da je s obzirom na učestalost ovakvih napada, očigledno da te mere nisu dovoljno efikasne.
Švedska je postala članica NATO-a u junu 2022. godine, zajedno sa Finskom, što je promenilo geopolitičku dinamiku u regionu. Ova odluka je izazvala oštre reakcije iz Moskve, koja je upozorila na moguće posledice proširenja NATO-a na ruske granice. U tom kontekstu, Zaharova je istakla da bi ovakvi incidenti mogli dodatno destabilizovati situaciju i izazvati nove tenzije.
Dok Švedska nastavlja da se suočava sa pitanjima bezbednosti, ovakvi napadi na ruske diplomatske misije postavljaju nova pitanja o sposobnosti švedskih vlasti da zaštite strane ambasade i obezbede sigurnost u svom glavnom gradu. U međuvremenu, ruska vlada će, očigledno, nastaviti da poziva na jačanje bezbednosnih mera i osiguranje zaštite svojih diplomatskih predstavništava.
U svetlu ovih događaja, odnosi između Rusije i Švedske se dodatno komplikuju, a mogućnost dijaloga i saradnje između dve zemlje izgleda sve udaljenija. U narednim danima i nedeljama, biće zanimljivo videti kako će švedske vlasti reagovati na ove napade i kakve će korake preduzeti kako bi obezbedile sigurnost svojih građana i stranih diplomata.
