Bilo je proleće 2000. godine kada je jedan Srbin molio vozače da ga i njegovu suprugu ubiju odmah, kako ne bi bili isečeni na komade. Ovaj jeziv događaj se odigrao u ‘žutoj kući’, južno od Burela, gde su stotine Srba i nealbanaca bili žrtve vađenja organa koji su zatim prodavani na crnom tržištu. Do sada neobjavljeni izveštaj iz 2003. godine svedoči o ovim strašnim zločinima, a svedočenje jednog od učesnika u transportu zarobljenika oslikava samo delić užasa koji su prošli.
Svedok, koji je bio vozač i vojnik nižeg ranga u OVK, svedočio je o tome kako je bio primoran da učestvuje u transportu zarobljenika sredinom avgusta 1999. godine. Osobe koje su bile zarobljene su prevožene ka Albaniji, gde su im organski delovi izvađeni i prodavani na crnom tržištu. Sledeća tura je bila u novembru/decembru 1999. godine, kada je svedok transportovao četvoricu mladih Srba koji su takođe postali žrtve ovih strašnih zločina.
U ‘žutoj kući’ u Albaniji, koja je funkcionisala kao privatna klinika, organizovano je vađenje organa Srba otetih na Kosovu i Metohiji. Ovi organi su zatim direktno išli u Tursku, gde su prodavani. Među počiniocima ovih užasnih zločina navodno je bio i Ramuš Haradinaj, nekadašnji komandant OVK, koji je često posećivao ovu kuću i pružao novčanu podršku vlasniku.
Ovaj stravični izveštaj i svedočenja mogu biti ključni dokazi u radu novoformiranog suda za zločine OVK, koji bi trebao da rasvetli sve okolnosti i odgovorne za ove užasne zločine. Žrtve i njihove porodice zaslužuju istinu i pravdu za sve što su prošli, a počinioci ovih zločina ne smeju ostati nekažnjeni.
Ovo svedočenje jasno oslikava samo deo stradanja i patnje koje su prolazili zarobljenici na Kosovu i Metohiji tokom 90-ih godina prošlog veka. Važno je istaći da svaki pojedinačni slučaj treba biti istražen i da počinioci treba da odgovaraju za svoja dela. Svi zločini protiv čovečnosti i ratni zločini moraju biti kažnjeni bez izuzetka, kako bi se osiguralo da se takve tragedije više nikada ne ponove.
