Vlasti Severne Koreje poslednjih godina sve više koriste smrtnu kaznu kao sredstvo represije, čak i za delikatne prekršaje poput gledanja ili deljenja stranih filmova i serija. Ovaj trend je dokumentovan u opsežnom izveštaju Ujedinjenih nacija, koji ukazuje na sveobuhvatnu kontrolu koju severnokorejska vlast vrši nad svojim građanima. U izveštaju se navodi da su tokom poslednje decenije vlasti pojačale nadzor nad svim aspektima života ljudi, čime su dodatno ograničene osnovne slobode.
U izveštaju se ističe da su severnokorejske vlasti donetele najmanje šest novih zakona od 2015. godine koji omogućavaju izricanje smrtne kazne za prestupe kao što su gledanje i deljenje stranih sadržaja. Ove mere su deo šire strategije Kim Džonga Una da ograniči pristup informacijama i zastraši građane, kako bi se sprečilo bilo kakvo kršenje zakona. Od 2020. godine, egzekucije zbog distribucije stranih sadržaja su postale sve češće, a mnoge od njih se sprovode javnim streljanjem.
Kang Gjuri, koja je pobegla iz Severne Koreje 2023. godine, svedoči o suđenju svom prijatelju, koji je osuđen na smrt zbog posedovanja sadržaja iz Južne Koreje. Ona ističe da se sada slični prestupi tretiraju kao ozbiljne krivične radnje, poput trgovine drogama. Strah među ljudima je sveprisutan, a osećaj nesigurnosti se pojačava usled represivnih mera koje vlasti sprovode.
Kada je Kim Džong Un došao na vlast 2011. godine, mnogi su imali nadu da će se situacija poboljšati. Međutim, usled prekida diplomatije sa Zapadom i fokusiranja na vojnu moć, životni uslovi u Severnoj Koreji su se pogoršali. Istraživanja pokazuju da gotovo svi ispitanici ističu da nemaju dovoljno hrane, a mnogi su svedočili o nestašici tokom pandemije COVID-19. Vlast je dodatno pojačala kontrolu nad neformalnim tržištima koja su porodicama omogućavala da prežive.
Pobeći iz Severne Koreje postalo je gotovo nemoguće zbog pooštrenih kontrola na granici s Kinom. Vojnici su dobili naredbu da pucaju na one koji pokušaju da pređu granicu, što dodatno otežava situaciju. Mnogi izbegli govore o gubitku nade i svakodnevnoj borbi za opstanak, dok vlasti nastavljaju da uspostavljaju kontrolu nad životima ljudi, uskraćujući im osnovna prava.
Tehnološki napredak u oblasti nadzora dodatno je olakšao represiju. Mnogi svedoče o tome da su mere uvedene kako bi se ljudima „zatvorile oči i uši“, te da je cilj potpuna kontrola i gušenje bilo kakvog nezadovoljstva ili prigovora. Izveštaj takođe ukazuje na sve veću upotrebu prinudnog rada, gde se ljudi iz siromašnih porodica regrutuju u „šok brigade“ za teške fizičke poslove.
UN je 2014. godine prvi put dokumentovao zločine protiv čovečnosti u Severnoj Koreji, a novi izveštaj iz 2025. godine potvrđuje da su najmanje četiri politička logora i dalje aktivna. Zatvorenici su često izloženi mučenju i zlostavljanju, a mnogi umiru usled nehumanih uslova. Iako je došlo do blagog smanjenja nasilja u zatvorima, situacija ostaje alarmantna.
Pored toga, UN apeluje na međunarodnu zajednicu da se uključi i da se slučaj Severne Koreje prosledi Međunarodnom krivičnom sudu. Međutim, blokade Kine i Rusije na Savetu bezbednosti UN otežavaju sprovođenje novih sankcija. U svetlu ovih događaja, Kim Džong Un nastavlja da održava bliske odnose sa liderima Kine i Rusije, što dodatno komplikuje situaciju.
U zaključku, izveštaj UN jasno ukazuje na potrebu za promenama u Severnoj Koreji, posebno među mladima. Ljudi u ovoj zemlji tragaju za osnovnim ljudskim pravima i slobodama, a međunarodna zajednica mora da se angažuje kako bi pomogla u ostvarivanju tih prava.
