Dostavljaci se suočavaju sa sve većim kritikama od strane potrošača, što ukazuje na rastući problem u kurirskim službama. Dok troškovi dostave neprekidno rastu, čini se da se sve manje pažnje poklanja potrošačima koji plaćaju te usluge. Mnogi korisnici se žale na lošu uslugu kurira, uključujući neprofesionalno ponašanje i nesposobnost da ispune osnovne zahteve.
Na društvenim mrežama se često mogu čuti pritužbe na rad kurira. Kada jedan korisnik javno izrazi nezadovoljstvo, obično se odmah javljaju drugi sa sličnim iskustvima. Primer jedne Beograđanke, Ljubice Lj., koja je podelila svoju frustraciju zbog kurira koji je odbio da donese paket do njenog stana, prikazuje sve češće probleme sa kojima se potrošači suočavaju. Ljubica je istakla da kurir često zahteva da izađe do kapije, što joj je otežano zbog bebe koju ima. U njenom slučaju, kurir je bio čak i besan, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Druga trudnica je podelila sličnu priču, govoreći kako je morala da ostavi dvoje male dece kod kuće kako bi preuzela paket jer kuriri često ne mogu da se penju do sprata. Ponekad, kuriri stanu na početku ulice i čekaju da korisnici dođu po pošiljku, što dodatno otežava situaciju onima koji se bore sa svakodnevnim obavezama.
Jedan od najčešćih izgovora koje kuriri koriste jeste nedostatak parking mesta. Mnogi od njih su preopterećeni, sa više od stotinu paketa koje moraju da isporuče dnevno, što može dovesti do kašnjenja i lošeg obavljanja posla. Ipak, potrošači smatraju da to ne opravdava lošu uslugu koju primaju.
Troškovi dostave su takođe jedan od glavnih uzroka nezadovoljstva. Cene dostave su značajno porasle u poslednjih nekoliko godina. Pre pandemije, dostava paketa do pola kilograma koštala je 270 dinara, dok sada dostiže 450 dinara. Slične promene su primećene i kod drugih težina paketa, sa troškovima koji se kreću od 420 do 500 dinara u zavisnosti od kurirske službe.
Potrošači su takođe primetili da kurirske službe često manipulišu informacijama. U slučajevima kada su korisnici bili kod kuće, dobijali su poruke da su njihovi paketi preusmereni na paketomat ili u neku poštu, što nije odgovaralo stvarnosti. Dajana Đ. je podelila iskustvo kada je njen paket poslat u paket šop koji je bio udaljen i sa lošim radnim vremenom, dok je najbliža pošta bila zatvorena za preuzimanje.
Osim toga, prodavci takođe imaju svoje probleme. Mnogi od njih nude opciju ličnog preuzimanja, ali mnogi drugi naplaćuju dodatno za dostavu, što može značajno povećati troškove za potrošače. Na primer, jedan prodavac je naplatio dodatnih 500 dinara za dostavu jedne bučice za vežbanje.
U poslednjoj deceniji, obim paketa i ekspres pošiljaka je značajno porastao zbog e-trgovine. Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), postoji 54 poštanska operatora koji obavljaju ekspres i kurirske usluge. Nadzor nad radom ovih operatora vrši Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, ali se čini da je potreban veći pritisak na kurirske službe da poboljšaju svoje usluge i reše probleme sa kojima se potrošači suočavaju.
Ova situacija ukazuje na to da je potrebna reforma u kurirskim službama kako bi se osiguralo da potrošači dobiju uslugu koju plaćaju, a da kuriri imaju adekvatne uslove za rad. U suprotnom, nezadovoljstvo potrošača će se samo povećavati, što može imati dugoročne posledice po poslovanje kurirskih službi.
