Skoro pet meseci nakon što su studenti započeli blokadu i tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, sve su učestaliji zahtevi da se otkriju imena kandidata sa studentske liste. U poslednjem od tih zahteva istakla se dekanka Fakulteta političkih nauka, Maja Kovačević, naglašavajući da je od suštinske važnosti da se javnost upozna sa nosiocima liste kako bi se omogućila efikasna komunikacija sa međunarodnom zajednicom.
Kovačević je u emisiji „Utisak nedelje“ izjavila da je važno da studentska lista predstavi ključna imena koja mogu da predstavljaju alternativu trenutnom režimu. Ona je podsetila da međunarodna zajednica traži partnere za razgovor o tranziciji, te da je neophodno da znaju s kim mogu da pregovaraju. „Politika ne trpi vakum“, istakla je Kovačević, objašnjavajući da je neophodno da se javnost upozna sa osobama koje će preuzeti odgovornost.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, saglasan je da postoji prirodna znatiželja javnosti da sazna ko će biti na studentskoj listi. Prema njegovim rečima, ljudi u politici često žele da znaju ko su ličnosti iza programa, jer su oni zanimljiviji od samih ideja. Klačar je istakao da su očekivanja od ljudi na listi velika, i da vlast želi da uporedi studentsku listu sa svojom kako bi mogla kritički da se odnosi prema pojedincima.
Međutim, Klačar naglašava da fokus na imena može biti preteran, te da studentskom pokretu nedostaje politička artikulacija. „Javnost ne zna koja je politička pozicija studentskog pokreta i šta on nudi kao alternativu vladajućoj stranci“, rekao je Klačar, dodajući da su stavovi studentskog pokreta o važnim političkim procesima u zemlji i regionu nepoznati.
Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, smatra da bi studentski pokret mogao da razmotri promenu taktike. On je primetio da se pojavljuju predlozi o otkrivanju dela kandidata sa studentske liste, ali da nije nužno da se to uradi kako bi se aktivirali kandidati, već da bi se podiglo interesovanje javnosti. Ivković je naglasio da se aktuelna faza pokreta polako iscrpljuje, što ukazuje na potrebu za novim pristupima.
Klačar je dodao da trenutno ni studentski pokret ni vladajuća stranka ne mogu značajno da utiču na politički proces, jer su oboje u fazi „polaganja ispita“. On očekuje da će se aktivnosti studentskog pokreta pojačati nakon 1. novembra, kada se završe ispitni rokovi, jer će tada biti prilika za mobilizaciju birača.
Na kraju, Kovačević je ukazala na hitnost donošenja odluka o studentskoj i opozicionoj listi, izražavajući zabrinutost zbog toga što su studenti tražili vanredne izbore, a još uvek nemaju jasno definisanu strategiju. „To je moralo da bude urađeno juče“, zaključila je Kovačević, naglašavajući potrebu za brzim delovanjem.
