Istraživanje je također pokazalo da su žene u EU za nijansu veći čitaoci od muškaraca, s obzirom na to da je 54,9 odsto žena naveo da je pročitalo barem jednu knjigu u poslednjih 12 meseci, dok je taj procenat kod muškaraca nešto niži i iznosi 50,7 odsto.
U pogledu obrazovanja, rezultati istraživanja pokazuju da je obrazovni nivo građana također faktor koji utiče na čitanost. Tako je među ljudima sa završenim visokim obrazovanjem najveći procenat onih koji su pročitali knjigu, odnosno 71,9 odsto. U poređenju s tim, kod osoba sa niskim obrazovanjem taj procenat iznosi 32,7 odsto.
Što se tiče različitih zemalja EU, rezultati istraživanja pokazuju da su stanovnici Nemačke, Danske, Švedske, Finske i Holandije najveći čitaoci knjiga u EU, sa procenatom od preko 70 odsto ljudi koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana.
S druge strane, stanovnici Bugarske, Rumunije, Mađarske, Litvanije i Hrvatske imaju niži procenat čitatelja knjiga, gde je manje od 40 odsto stanovništva pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana.
Evropska komisija pozdravila je rezultate ovog istraživanja i istakla važnost čitanja kao načina poboljšanja mentalne stimulacije, kreativnosti i obrazovanja.
„Čitanje knjiga je izuzetno korisna aktivnost koja ne samo da pruža priliku za opuštanje i beg iz svakodnevnog stresa, već i doprinosi razvoju kognitivnih veština, pomaže u jačanju empatije i razumevanju, te podstiče kreativnost“, rekao je portparol Evropske komisije.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim rezultatima, Evrostat ističe da postoji zabrinutost zbog opadanja broja čitatelja u određenim zemljama EU, te će se u narednom periodu sprovesti dodatna istraživanja i kampanje kako bi se promovisala važnost čitanja i podstaklo stanovništvo na veću čitalačku aktivnost.
U tom smislu, planirane su brojne inicijative poput organizovanja književnih festivala, promocija knjiga, radionica za mlade čitaoce i slično, kako bi se podigla svest o značaju čitanja i podstakla čitalačka kultura među stanovnicima EU.
Ukoliko se trend opadanja broja čitatelja nastavi, moglo bi doći do ozbiljnih posledica po mentalno zdravlje i obrazovanje građana EU, te je neophodno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se ova situacija popravila.
Evropska unija će u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama nastaviti da radi na promociji čitanja kao važne kulturne i obrazovne aktivnosti, kako bi se obezbedilo da što veći broj građana EU uživa u blagodetima koje pruža čitanje knjiga.
Ukupno gledano, rezultati ovog istraživanja pružaju uvid u čitalačke navike građana EU i ukazuju na potrebu jačanja čitalačke kulture kako bi se poboljšalo mentalno zdravlje, obrazovanje i kreativnost ljudi širom Evrope.
