U poslednjim izveštajima Evrostata, zabeleženo je da oko 25 odsto mladih Evropljana uzrasta od 15 do 29 godina istovremeno radi dok pohađa školu ili fakultet. Ovi podaci osvetljavaju izazove sa kojima se mladi suočavaju kada je u pitanju balansiranje između obrazovanja i radnih obaveza. U 2024. godini, čak 71,4 odsto mladih je bilo van radne snage, dok je 3,2 odsto bilo nezaposleno, ali u formalnom obrazovanju, prenela je agencija Ansa.
Zemlje članice Evropske unije pokazuju značajne razlike kada je reč o broju studenata koji rade pored studija. Holandija prednjači sa 74,3 odsto mladih koji istovremeno rade i uče, dok Danska i Nemačka takođe beleže visoke procente sa 56,4 odnosno 45,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da u nekim zemljama postoji veća potreba ili mogućnost za mlade da se uključe u radnu snagu dok završavaju svoje obrazovanje.
U kontekstu ekonomskih izazova s kojima se Evropska unija suočava, posebno u svetlu posledica pandemije i trenutnih geopolitičkih tenzija, rad mladih predstavlja značajan faktor za stabilizaciju njihovih ličnih finansija, ali i za doprinos nacionalnim ekonomijama. Radno iskustvo koje stiču dok su još uvek u procesu obrazovanja može biti od velike koristi prilikom njihovog kasnijeg ulaska na tržište rada.
Osim toga, rad tokom školovanja može pozitivno uticati na lični razvoj mladih, omogućavajući im da razviju veštine kao što su timski rad, komunikacija i upravljanje vremenom. Međutim, istovremeno se postavlja pitanje kako balansirati radne obaveze sa akademskim zahtevima, što može dovesti do stresa i preopterećenja, posebno kod onih koji se suočavaju sa zahtevnim studijskim programima.
Takođe, postoji zabrinutost da radne obaveze mogu negativno uticati na akademske performanse studenata. Istraživanja su pokazala da mladi koji rade manje od 20 sati nedeljno obično imaju bolje rezultate u školi u poređenju sa onima koji rade više od toga. Zbog toga je važno da mladi pronađu pravi balans između rada i studija kako bi obezbedili uspeh u oba aspekta.
U nekim evropskim zemljama, vlade su prepoznale važnost podrške mladima u ovom procesu. Programi prakse, stipendiranja i fleksibilni radni aranžmani postaju sve prisutniji, omogućavajući studentima da stiču radno iskustvo bez da ugrožavaju svoje akademske ciljeve.
Na kraju, ovi podaci ukazuju na širi trend u društvu, gde se sve više mladih oslanja na rad tokom školovanja kako bi obezbedili dodatne prihode i iskustvo koje će im pomoći u budućim karijerama. U svetlu ovih informacija, važno je nastaviti sa analizom kako bi se razvili bolji modeli podrške koji će omogućiti mladima da uspešno balansiraju svoje obrazovne i radne obaveze.
S obzirom na trenutne izazove i promene na tržištu rada, podrška mladima u njihovim naporima da se obrazuju i rade istovremeno postaje prioritet za mnoge evropske zemlje. Očekuje se da će se u budućnosti implementirati dodatne strategije kako bi se olakšao ovaj proces i omogućilo mladima da ostvare svoje potencijale, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju.
