PARIZ – Švajcarsko jodlovanje, italijanska kuhinja, Hindu festival svetlosti Divali, i kultura kupanja u bazenima na Islandu dodati su na spisak nematerijalne kulturne baštine Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Ova odluka, doneta na sastanku UNESCO-a u Nju Delhiju, ponovo je skrenula pažnju na švajcarsku tradiciju pevanja poznatu kao jodlovanje, koja se ističe kao simbol identiteta i jedinstvene kulturne prakse.
Jodlovanje, koje se izvodi u visokim planinama Švajcarske, predstavlja način komunikacije između ljudi i prirode, a često se koristi za pozivanje stoke, što ga čini važnim delom lokalne tradicije i ekonomije. „Jodlovanje predstavlja snažan izraz identiteta i jedinstvene kulturne prakse“, navedeno je u nominaciji iz Švajcarske, ističući koliko ovaj oblik umetnosti doprinosi kulturnoj raznolikosti i bogatstvu.
Italijanska kuhinja, koja je već poznata širom sveta, takođe je dobila priznanje. Ova kuhinja je više od hrane; ona je način života i kultura koja se prenosi s generacije na generaciju. Priprema jela kao što su pasta, pica i raznovrsne poslastice ne samo da zadovoljavaju čula, već takođe pružaju priliku za okupljanje porodice i prijatelja. Italijanska kuhinja je poznata po korišćenju svežih, lokalnih sastojaka, što dodatno naglašava njen značaj u očuvanju tradicije i održivog razvoja.
Hindu festival svetlosti, Divali, koji se slavi širom Indije i među indijskim zajednicama širom sveta, takođe je uvršten na UNESCO-ov spisak. Ovaj festival simbolizuje pobedu svetlosti nad tamom i dobra nad zlom, a njegovo obeležavanje uključuje paljenje lampi, postavljanje dekoracija i razmenu poklona. Divali je prilika za okupljanje porodice, molitvu i odavanje počasti bogu Lakšmiju, bogu prosperiteta. Ova tradicija jača zajedništvo i solidarnost među ljudima, a njeno priznanje od strane UNESCO-a doprinosi njenom očuvanju i popularizaciji.
Kultura kupanja u bazenima na Islandu je još jedan od dodataka ovom prestižnom spisku. Ova praksa je deo svakodnevnog života Islanđana, koji se okupljaju u termalnim izvorima i bazenima kako bi se opustili i uživali u društvu. Kultura kupanja se ne odnosi samo na fizičko zdravlje, već i na duhovno blagostanje, jer se smatra mestom gde se sklapaju nova prijateljstva i jačaju postojeće veze. Ova tradicija je u skladu sa islandskom filozofijom o povezanosti s prirodom i zajednicom.
Odluka o dodavanju ovih kulturnih praksi na UNESCO-ov spisak ukazuje na važnost očuvanja nematerijalne kulturne baštine koja oblikuje identitet naroda. UNESCO kontinuirano radi na zaštiti i promociji kulturnih tradicija širom sveta, jer one igraju ključnu ulogu u razumevanju različitosti i bogatstva ljudske civilizacije.
Ove kulturne prakse, koje su sada zvanično priznate, pružaju priliku za dublje razumevanje i poštovanje raznolikosti koja obeležava našu planetu. Na ovaj način, UNESCO ne samo da čuva tradicije, već i inspiriše buduće generacije da nastave sa njihovim očuvanjem i razvojem.
U vreme globalizacije, kada se mnoge lokalne tradicije suočavaju sa rizikom od zaborava, ovakvo priznanje je izuzetno važno. Ono podstiče ponos zajednica i jača njihovu želju da očuvaju svoje kulturno nasleđe. Na ovaj način, UNESCO doprinosi stvaranju sveta u kojem se poštuje i slavi kulturna raznolikost, a svaka tradicija ima svoje mesto i značaj.
