Istraživači sa Veterinarskog univerziteta u Beču i Bernu, predvođeni Stefani Rimer, otkrili su da neki psi pokazuju ponašanje koje podseća na zavisnost, slično onome što ljudi doživljavaju kada su zavisni od kockanja ili onlajn igara. Ova saznanja dobijena su kroz istraživanje koje je obuhvatilo 105 pasa, uzrasta između jedne i deset godina, koji su se igrali sa svojim omiljenim igračkama.
Tokom studije, istraživači su primetili da su neki psi nastavili da se igraju čak i kada su bili iscrpljeni ili povređeni, što ukazuje na prisustvo kompulzivnog ponašanja. Vlasnici ovih pasa opisali su ih kao veoma sklone igri, a istraživači su se fokusirali na njihove interakcije sa igračkama kako bi bolje razumeli ovu pojavu.
Ovi nalazi otvaraju nova pitanja o tome kako psi doživljavaju igru i koje su posledice takvog ponašanja na njihovo zdravlje i dobrobit. Ponašanje zavisnosti može imati ozbiljne posledice, kako fizičke tako i mentalne, pa se postavlja pitanje kako vlasnici mogu prepoznati i upravljati tim ponašanjem kod svojih ljubimaca.
Istraživači su koristili različite metode posmatranja, uključujući analizu vremena koje su psi provodili igrajući se i njihove reakcije na različite vrste igračaka. Uočili su da su psi koji su pokazivali znake zavisnosti često provodili više vremena igrajući se, bez obzira na to da li su bili umorni ili čak povređeni. Ovo može sugerisati da igra za njih predstavlja izvor velike sreće, ali i potencijalno opasnu aktivnost koja može dovesti do povreda ili preopterećenja.
Jedan od ključnih faktora koji su istraživači identifikovali jeste i način na koji psi reaguju na nagrade tokom igre. Kada su nagrađivani za igru, psi su pokazivali još veću želju za interakcijom sa igračkama, što može dodatno pojačati njihovu zavisnost od igre. Ova dinamika može biti slična onoj kod ljudi, gde nagrade igraju ključnu ulogu u razvoju zavisnosti.
U svetlu ovih otkrića, stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog upravljanja igrom i aktivnostima za pse. Vlasnici bi trebalo da budu svesni znakova zavisnosti i da obezbede da njihovi ljubimci imaju uravnotežen pristup igri, kako bi se izbegle potencijalne posledice po zdravlje. Takođe, preporučuje se da se igre menjaju i da se uvode nove aktivnosti, kako bi se stimulisao um i sprečila monotona rutina koja može dovesti do zavisničkog ponašanja.
Studija je takođe podstakla raspravu o tome kako se igra može koristiti kao alat za poboljšanje ponašanja pasa i jačanje veze između psa i vlasnika. Kroz pravilno usmeravanje i obogaćivanje iskustava igre, vlasnici mogu pomoći svojim psima da razviju zdrav odnos prema igri, bez rizika od zavisnosti.
Ova istraživanja pružaju važne uvide koji mogu pomoći u razumevanju potreba i ponašanja pasa, kao i u razvoju strategija za njihovo pravilno obučavanje i negu. Kako se svesnost o mentalnom zdravlju životinja povećava, ovakva istraživanja mogu doprineti boljem razumevanju kako psi doživljavaju svet oko sebe i kako se to odražava na njihovo ponašanje.
U zaključku, ovo istraživanje sa Veterinarskog univerziteta u Beču i Bernu otvara nova pitanja o odnosu između pasa i igre, kao i o potencijalnim rizicima od zavisnosti. Uz pravilno upravljanje i razumevanje potreba svojih ljubimaca, vlasnici mogu pomoći svojim psima da uživaju u igri na zdrav način, čime se unapređuje njihovo opšte blagostanje. Ova saznanja su ključna za dalji razvoj metoda obuke i brige o psima, kao i za podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja kod životinja.
