CIRIH – Švajcarski zatvori se suočavaju sa ozbiljnim problemom preopterećenosti, koji je dostigao kritičan nivo. Prema podacima Švajcarskog centra za izučavanje krivičnih sankcija, prosečna popunjenost zatvora u decembru 2025. godine iznosila je 94 odsto. Ova situacija nije nova; stopa preopterećenosti raste već nekoliko godina, što ukazuje na sve veći pritisak na pravosudni sistem zemlje.
Kantonalna konferencija direktora pravosuđa i policije (CCJPD) izjavila je da ova stopa preopterećenosti odražava stvarne izazove i pritiske s kojima se suočava zatvorski sistem. Uz sve to, u poslednje vreme, situacija u zatvorima postala je još alarmantnija nakon incidenata koji su se dogodili u februaru u zatvoru Belšas u Friburu. Tamo su zatvorenici protestovali zbog loših uslova, što je dodatno skrenulo pažnju javnosti na stanje u švajcarskim zatvorima.
Preopterećenost zatvora ne utiče samo na zatvorenike, već i na osoblje. Radnici u zatvorima se često suočavaju sa stresom i preopterećenjem, što može dovesti do smanjenja kvaliteta usluge i bezbednosti. U takvim uslovima, teško je održavati potrebne standarde za rehabilitaciju zatvorenika, što je jedan od osnovnih ciljeva zatvorskog sistema.
Ministarstvo pravde je prepoznalo ove izazove i preduzelo korake kako bi se poboljšali uslovi u zatvorima. Jedan od predloženih rešenja jeste povećanje broja zaposlenih u zatvorima i poboljšanje infrastrukture. Takođe, postoji plan za izgradnju novih zatvora i proširenje postojećih kapaciteta, kako bi se smanjila preopterećenost.
Stručnjaci smatraju da je važno ne samo poboljšati fizičke uslove, već i unaprediti programe rehabilitacije. Efikasna rehabilitacija može smanjiti recidivizam i pomoći zatvorenicima da se reintegriraju u društvo nakon odsluženja kazne. Takođe, stručnjaci naglašavaju potrebu za dodatnom podrškom mentalnom zdravlju zatvorenika, s obzirom na to da mnogi od njih dolaze iz teških životnih okolnosti.
Kako bi se dodatno ublažila preopterećenost, u nekim kantonima razmatraju se alternativne mere sankcionisanja. Umesto zatvora, prednost bi se dala alternativnim kaznama, kao što su rad za opšte dobro ili kućni pritvor, posebno za prekršaje koji ne uključuju nasilje. Ove mere bi mogle smanjiti broj zatvorenika i time olakšati pritisak na zatvorski sistem.
Osim toga, postoji potreba za većim angažovanjem nevladinih organizacija koje se bave pitanjima ljudskih prava i rehabilitacije zatvorenika. Ove organizacije mogu pomoći u pružanju dodatne podrške zatvorenicima i raditi na projektima koji se fokusiraju na reintegraciju u društvo.
Javni apeli za reformu zatvorskog sistema postali su sve učestaliji. Građani i aktivisti pozivaju na hitne promene i veće ulaganje u pravosudni sistem kako bi se obezbedili bolji uslovi za zatvorenike i smanjila preopterećenost. U ovom kontekstu, važno je osigurati da zatvor ne bude samo mesto kazne, već i mesto rehabilitacije i ponovnog uspostavljanja pojedinca u društvu.
U svetlu svih ovih izazova, švajcarski zatvori su na raskršću. Da li će se sistem reformisati i prilagoditi potrebama savremenog društva, ili će nastaviti da se suočava sa problemima preopterećenosti i nedovoljnim resursima? Samo vreme će pokazati odgovor na ovo pitanje. U međuvremenu, situacija zahteva hitnu reakciju i sistemski pristup kako bi se obezbedila pravda i humanost u zatvorskom sistemu.
