Švajcarski parlament je na današnjoj sednici podržao produžetak mandata švajcarskog kontingenta Sviskoj u okviru KFOR-a do 2029. godine, što je predložila Vlada Švajcarske. Tokom debate, poslanici Švajcarske narodne partije (SVP) prvi put su otvorili temu o ugroženosti Srba u AP Kosovo i Metohija, postavljajući pitanja o tome šta međunarodne misije preduzimaju kada je reč o zaštiti ljudskih prava manjinskih zajednica na tom području.
Rasprava o KFOR-u nije se svodila samo na pitanje da li švajcarski vojnici treba da ostanu ili da se vrate kući, već i na to šta je potrebno da bi njihov povratak bio moguć. Tematski fokus bio je na zaustavljanju pritisaka na srpsku zajednicu, poštovanju ljudskih prava, bezbednosti manjina i deeskalaciji sukoba na terenu.
Poslanici SVP su zatražili od ministra odbrane Martina Pfistera da objasni konkretne mere koje Švajcarska preduzima radi zaštite srpske zajednice na KiM, naglašavajući da se o stabilizaciji situacije ne može razgovarati bez razmatranja položaja Srba i poštovanja njihovih prava. Kristijan Imark, jedan od poslanika, ukazao je na dokumentovana kršenja ljudskih prava srpske zajednice i zatražio objašnjenje da li je to pitanje bilo na dnevnom redu nadležnog parlamentarnog odbora.
Andrea Krid, izvestilac Odbora za bezbednosnu politiku, odgovorila je da to nije bila centralna tema njihovih rasprava, ali je naglasila da prisustvo švajcarskih vojnika pomaže u praćenju situacije i očuvanju bezbednosti. Istakla je da je zaštita ljudskih prava jedno od osnovnih političkih načela njene stranke.
Imark je zatim Pfisteru dostavio spisak dokumentovanih kršenja ljudskih prava na KiM, naglašavajući da se radi o konkretnim kršenjima prava koja vrše kosovske vlasti nad srpskom manjinom, a ne samo o apstraktnim „tenzijama između etničkih grupa“. „Posle 27 godina međunarodnog prisustva, šta se konkretno čini da se takve nepravilnosti i kršenja prava spreče?“ upitao je Imark.
Roland Rino Bihel, drugi poslanik, zatražio je da se rasprava ne zadrži na opštim ocenama, već da se jasno iznese šta je Švajcarska do sada konkretno uradila po pitanju položaja srpskog naroda. Pfister je odgovorio da Švajcarska deluje na dva nivoa: kroz spoljnopolitičke aktivnosti usmerene na unapređenje ljudskih prava i kroz angažman svojih vojnika u okviru KFOR-a. Naveo je da švajcarske snage postupaju u skladu sa međunarodnim mandatom i da njihov zadatak nije zastupanje bilo koje strane, već doprinos bezbednosti i zaštiti ljudskih prava.
Poslanik Andreas Glarner se uključio u raspravu, ističući da dosadašnja objašnjenja nisu dovoljna i tražeći dodatna pojašnjenja o merama za zaštitu manjinskih zajednica. Pfister je naglasio da postoje mere o kojima ne može detaljno govoriti, ali je istakao da samo prisustvo KFOR-a predstavlja važan preduslov za unapređenje stanja ljudskih prava i poštovanje garancija prema svim zajednicama.
U glasanju o predlogu Vlade o produžetku mandata Sviskoja, većina poslanika je podržala predlog, dok su se protiv bili poslanici Narodne partije. Vlada Švajcarske predložila je nastavak učešća švajcarskog kontingenta u okviru KFOR-a, naglašavajući da je situacija na KiM i dalje nestabilna, posebno na severu. Kao razloge za nastavak misije navela je očuvanje mira i stabilnosti, sprečavanje pogoršanja prilika koje bi mogle imati posledice i po Švajcarsku, kao i značaj međunarodnih mirovnih misija za švajcarsku bezbednosnu politiku.
Predstavnici SVP-a ponovili su stav da dugoročno angažovanje švajcarske vojske u inostranstvu mora imati jasno definisane ciljeve i vremenski okvir. Sednicu su iz diplomatske lože pratili predstavnici Ambasade Srbije u Bernu, kako je saopšteno iz ambasade.
