Situacija u švajcarskim bolnicama ostaje „izuzetno napeta“ usled rasta broja pacijenata, nedostatka osoblja i ograničenih finansijskih sredstava, izjavila je An-Ženevjev Bitikofer, direktorka nacionalne krovne organizacije bolnica „H+“. U intervjuu za list „Temp“, ona je istakla da se zdravstvene ustanove suočavaju sa sve većim administrativnim opterećenjem, koje često nije finansirano i koje oduzima dragoceno vreme medicinskom osoblju, što na kraju može negativno uticati na pacijente.
Bitikofer je napomenula da je politički pritisak na kontrolu troškova doveo do nedovoljnog finansiranja zdravstvenih usluga, koje iznosi oko 25 odsto u ambulantnoj nezi i 10 odsto u stacionarnoj nezi. Prema njenim rečima, trenutne tarife pokrivaju samo oko 75 odsto stvarnih troškova, a bolnice su primorane da razliku nadoknade iz svojih rezervi ili dobiti. Ova situacija ukazuje na ozbiljnost problema koji se tiče održivosti švajcarskog bolničkog sistema.
U studiji koju je organizacija „H+“ naručila i objavila u novembru 2025. godine, ističe se da švajcarski bolnički sistem nije organizovan na održiv način. Potražnja za zdravstvenim uslugama raste, dok se nedostatak kvalifikovanog kadra produbljuje, a postojeće tarife ne pokrivaju troškove. Ova studija takođe preporučuje veću koordinaciju među bolnicama, jačanje ambulantne nege i bržu digitalizaciju sistema, kako bi se obezbedila bolja zdravstvena zaštita za pacijente.
Bitikofer je naglasila da se transformacija bolničkog sistema već odvija kroz saradnju i umrežavanje zdravstvenih ustanova, uz podelu odgovornosti za različite medicinske usluge. Istakla je da neke visoko specijalizovane procedure ne mogu da se održavaju u svim bolnicama, ukoliko se želi garantovati bezbednost i visok kvalitet nege.
Kako bi se sprečilo dalje slabljenje sistema, Bitikofer je izdvojila tri ključna prioriteta: očuvanje pristupa i kvaliteta zdravstvene zaštite, rasterećenje medicinskog osoblja i usklađivanje finansiranja sa realnim troškovima. Takođe je upozorila da rastući troškovi predstavljaju ozbiljan problem, jer se medicinske tarife, za razliku od drugih sektora, ne prilagođavaju automatski inflaciji.
Plate i troškovi materijala rastu, dok prihodi ostaju isti, što stvara dugoročnu finansijsku neravnotežu u bolničkom sistemu. Ova situacija može dovesti do dodatnog opterećenja na zdravstvene radnike i smanjiti kvalitet pružene zdravstvene zaštite.
Bitikoferova je pozvala na hitnu akciju kako bi se rešili ovi problemi i obezbedila održivost zdravstvenog sistema. Ona naglašava da je važno da se zdravstveni sektor prilagodi savremenim izazovima i potrebama, kako bi se osiguralo da svi građani imaju pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ova situacija ukazuje na potrebu za promenama u načinu na koji se finansiraju i organizuju zdravstvene usluge u Švajcarskoj. U kontekstu rastućih troškova i sve većih zahteva za zdravstvenim uslugama, ključno je pronaći rešenja koja će omogućiti bolju koordinaciju i efikasnost u radu bolnica.
U svetlu ovih izazova, Bitikofer je pozvala na širu javnu diskusiju o budućnosti zdravstvenog sistema, kako bi se osiguralo da se svi aspekti zdravstvene zaštite uzmu u obzir prilikom planiranja i donošenja odluka. Samo kroz zajednički napor svih aktera u zdravstvenom sistemu može se očekivati poboljšanje trenutne situacije i obezbeđivanje održivog i kvalitetnog zdravstvenog sistema za sve građane Švajcarske.
