Građani Švajcarske danas su se okupili na biračkim mestima kako bi glasali o dve važne narodne inicijative. Prva se odnosi na uvođenje opšte građanske službe, koja bi obuhvatila i žene, kao alternativu trenutnom sistemu obavezne vojne službe. Druga inicijativa predlaže uvođenje dodatnog poreza na nasledstvo najbogatijih građana, koji bi služio za finansiranje klimatskih programa. Biračka mesta će biti otvorena do podne, a rezultati glasanja se očekuju kasnije tokom dana.
Aktuelni zakon u Švajcarskoj zahteva da svi sposobni muškarci između 18 i 40 godina služe vojsku, dok je za žene služenje vojnog roka dobrovoljno. U slučaju neslaganja, muškarci mogu da se odluče za civilnu službu koja traje duže i može se obavljati u različitim društvenim, zdravstvenim i ekološkim institucijama. Nova narodne inicijativa predlaže da se ovaj sistem zameni opštom građanskom obavezom koja bi uključivala i žene, čime bi se stvorila ravnoteža u služenju i doprinosu društvu.
Prema anketama koje je sprovela Švajcarska radiodifuzna korporacija (SBC), samo 32% građana podržava ovu inicijativu, dok 64% njih smatra da bi predlog trebalo odbaciti. U tom kontekstu, vlada i parlament su već izrazili protivljenje ovoj inicijativi, a nijedna od vodećih političkih partija nije izrazila podršku.
Protivnici ovog predloga upozoravaju na moguće visoke troškove za državu, kantone i privredu, ističući da bi uvođenje opšte građanske službe moglo da dovede do povećanja budžetskih troškova. Na drugoj strani, predložena inicijativa nije naišla na oduševljenje u širim političkim krugovima, što dodatno ukazuje na izazove sa kojima se suočava.
Druga inicijativa koja se razmatra odnosi se na uvođenje novog poreza na nasledstvo u cilju borbe protiv klimatskih promena. Predlog predviđa porez od 50% na nasleđenu ili poklonjenu imovinu koja prelazi 50 miliona franaka (oko 53,5 miliona evra). Porez bi se obračunavao samo na iznos koji nadmašuje taj prag, što bi moglo značiti značajan prihod za državne klimatske projekte.
Inicijatori ovog predloga očekuju da bi nova regulativa mogla doneti dodatnih šest milijardi franaka (približno 6,4 milijardi evra) godišnje, dok protivnici, međutim, smatraju da bi realni prihod mogao biti između 2,5 i pet milijardi franaka, pod uslovom da najbogatiji ostanu u zemlji. Kao i u prvom slučaju, švajcarska vlada i parlament su izrazili protivljenje ovoj inicijativi, dok je među većim strankama podršku izrazila samo Socijaldemokratska partija i Zeleni.
Švajcarska je poznata po svojoj tradiciji direktne demokratije, gde građani imaju priliku da glasaju o nacionalnim pitanjima do četiri puta godišnje. Pravo glasa imaju svi punoletni građani, koji nisu pod starateljstvom, a prema poslednjim podacima, oko 5,5 miliona ljudi ima pravo glasa, što predstavlja manje od dve trećine ukupnog stanovništva.
Ove inicijative pokreću važna pitanja o ravnoteži između građanskih obaveza i prava, kao i o načinu na koji se sredstva prikupljaju i koriste u borbi protiv klimatskih promena. Kako se rezultati glasanja budu objavljivali, biće zanimljivo pratiti reakcije javnosti i političkih lidera, kao i potencijalne posledice ovih odluka na budućnost švajcarskog društva.
