Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznatijeg kao „Svoj na svome“, počinje 8. decembra i trajaće do 5. februara. Ovaj zakon omogućava građanima da legalizuju svoje nelegalne objekte i upišu ih u katastar nepokretnosti.
Građani će moći da podnesu prijavu putem digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam. Prijava se može obaviti koristeći JMBG i ličnu kartu, kao i nalog na portalu eUprava. Takođe, prijave će biti dostupne i u 547 pošta širom Srbije, kao i na dodatnih 150 lokacija do kraja godine. Ovlašćeni službenici pošte pomoći će građanima da popune i podnesu elektronsku prijavu.
Troškovi upisa nelegalnih objekata variraju od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine objekta i lokacije. Od plaćanja naknade oslobođeni su određeni kategorije građana, uključujući primaoce socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borce, samohrane roditelje i porodice sa troje i više dece. Ova mera ima za cilj da omogući tim grupama lakši pristup legalizaciji svojih objekata.
Zakon takođe predviđa nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju. Svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole biće upisani kao vlasništvo države. To znači da će građani koji planiraju gradnju morati da pribave sve potrebne dozvole kako bi izbegli gubitak svojih objekata.
Visina naknade za upis prava svojine zavisi od veličine mesta u kojem se objekat nalazi. U Beogradu, na primer, naknada se kreće od 100 do 1.000 evra, dok u mestima sa više od 100.000 stanovnika iznosi od 100 do 500 evra. U manjim mestima, sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je fiksna i iznosi 100 evra.
Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje prema površini objekta. Na primer, objekti manji od 500 kvadrata su oslobođeni plaćanja, dok za veće objekte naknada iznosi 10 evra za svaki dodatni kvadratni metar.
Građani će morati da prilože određenu dokumentaciju prilikom podnošenja prijave. To uključuje važeću ličnu kartu ili pasoš, osnov sticanja (ugovor, ostavinsko rešenje ili presudu), broj katastarske parcele koji se može pronaći na sajtu „Geosrbija“, podatke o objektu (vrsta objekta, površina, spratnost) i izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o tačnosti podataka.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam će upoređivati podatke iz prijave sa javnim evidencijama. Ako je provera pozitivna, agencija će izdati potvrdu i dostaviti je Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), koji će izvršiti prioritetni upis prava svojine. U slučaju negativnog ishoda, agencija će obavestiti podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.
Objekti izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu bez pravnog osnova moraće da reše odnose sa vlasnikom zemljišta. Takođe, objekti izgrađeni na površinama koje su namenjene javnoj nameni ili u zaštićenim područjima biće uklonjeni ili postati vlasništvo države. Privremeni objekti, kao što su mobilne kuće ili kontejneri, biće evidentirani, ali bez upisa prava svojine.
Ukoliko je investitor poznat, on će podneti prijavu za evidentiranje zgrade umesto vlasnika stana. Ako je investitor nepoznat, svaki stanar ili upravnik može podneti prijavu, a kasnije će vlasnik stana podneti prijavu za svoj stan i platiti naknadu.
Zakon takođe sadrži socijalnu komponentu, jer su predviđeni posebni uslovi za vlasnike objekata koji su jedina nepokretnost i u kojima žive sa porodicama, kao i za druge ugrožene grupe. U Srbiji se procenjuje da ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, što ukazuje na značaj ovog zakona u procesu legalizacije i uređenja stambenog prostora.
